Плави сафир са Цејлона, који је био уграђен у наруквицу руске царице удовице Марије Фјодоровне, мајке цара Николаја II, продат је на аукцији у Женеви за више од 4,1 милион швајцарских франака, односно 4.420.780 евра. Аукцијска кућа "Сотби" саопштила је да је постигнута цена знатно виша од очекиване.
Драгуљ који је носила царица Марија Фјодоровна
Царица Марија Фјодоровна носила је наруквицу са сафиром и дијамантима на балу у Зимском дворцу 1903. године. Та свечаност сматра се последњим великим спектаклом царске Русије, а овековечена је и на неким од најзначајнијих слика са двора Романових.
Након Руске револуције, сафир је забележен у инвентару царског блага, пре него што је уврштен у распродају драгоцености коју је организовала совјетска влада. Сафир је потом прешао у колекцију оперске певачице, припаднице високог друштва и колекционарке Гане Валске пре него што га је купио "Картје".
"Картје је" 2015. године креирао наруквицу која тренутно садржи драги камен. Наруквица се може трансформисати, јер се сафир може заменити гравираним горским кристалом украшеним дијамантима троугластог облика.
Сафир тежак 197,80 карата, обликован попут јастука, вероватно потиче из Могулског царства у јужној Азији. До руских царских драгуљара стигао је у 19. веку и представља један од најзначајнијих сачуваних драгуља са руског двора.
Релативно мало драгог камења за које је документовано да су припадали Романовима је данас идентификовано, саопштила је аукцијска кућа Сотби, што овај драгуљ чини "једним од најзначајнијих сачуваних сведока сјаја династије Романов".
Пре аукције процењивало се да би могао да достигне цену између 850.000 и 1,7 милиона швајцарских франака, односно од 920.000 до 1.841.321 евра. Ипак, коначна цена била је вишеструко већа од горње границе процене. Драгуљ је купио приватни колекционар чији идентитет није објављен.
Шта се догодило са благом Романових
Драгоцености руске царске породице током бурних историјских догађаја прошле су кроз бројне промене и неизвесности. Део накита и других вредних предмета премештан је током ратова, док су након Руске револуције многе драгоцености продате, а неке су завршиле у приватним колекцијама широм света.
За време Првог светског рата, драгоцености породице Романов из Брилијантске собе Зимског дворца у Санкт Петербургу пребачене су у Москву. Транспорт је организован у журби, без пописа предмета и званичне потврде о примопредаји, због чега до данас није утврђено да ли је део царског блага нестао управо током тог преноса.
Након револуције, нове власти започеле су продају драгоцености царске породице. Поједини предмети нашли су се у иностранству, међу њима и Фабержеова јаја. Од 36 јаја која су доспела у Европу и Америку, 19 је касније откупљено и враћено у Русију. Десет се данас налази у Московском кремљу, док је преосталих девет део приватне колекције Виктора Векселберга.
Од укупно 18 тијара и круна које су припадале Романовима, сачувана су свега четири примерка. Међу најраскошнијим драгоценостима била је Велика царска круна, направљена за Катарину Другу, украшена са 4.936 дијаманата, великим црвеним спинелом и 75 крупних бисера. Оригинал није доступан јавности, па је у Дијамантском фонду у Москви изложена његова оптичка копија. Још један од највреднијих предмета ове збирке јесте дијадема Марије Фјодоровне, супруге руског цара Павла I.