Данас је последњи петак 13. у 2026. години: Одакле потиче страх од најбаксузнијег датума

Стигао је један од "најозлоглашенијих" датума у календару - петак 13. Ипак, ове године петак 13. има једну занимљивост: данас је трећи и последњи пут да се овај датум поклопио са петком, а следећи пут то ће се догодити тек у августу 2027. године.

Најбаксузнији дан у календару поново је пред нама, а са њим и страх од петка 13, познат под стручним називом параскаведекатриафобија. Многи се већ питају какав би их малер овога пута могао снаћи?

Веровање да петак 13. доноси несрећу толико је распрострањено да неки људи тог дана избегавају излазак из куће, па чак и одлазак на посао. Попут сујеверја о црној мачки која прелази пут или разбијеном огледалу, и овај датум прати страх од лоших догађаја, иако многи не знају како је такво веровање настало. Како је уопште потекао тај страх?

Постоје бројна објашњења порекла сујеверја о петку 13, али је тешко поуздано утврдити када је и како настало ово веровање. Према тумачењу професора Чарлса Панатија, сујеверје о броју 13 потиче из нордијске митологије, а касније се проширило Европом.

У библијској традицији, концепт "несрећног петка" сеже чак и даље од распећа: каже се да је петак дан када су Адам и Ева јели забрањено воће; дан када је Каин убио свог брата Авеља; дан када је срушен Соломонов храм; и дан када је Нојева барка запловила у Велики потоп.

Како су књижевност и филм учврстили лошу репутацију петка 13.

Популаризацији сујеверја допринела су и књижевност и филм. Роман Томаса Лосона Friday, the Thirteenth из 1907. године приказује брокера који користи страх од овог датума како би изазвао панику на Волстриту. Касније је филмска франшиза "Петак 13." додатно учврстила његову репутацију, док је роман Дена Брауна "Да Винчијев код" из 2003. године проширио нетачну тврдњу да су корени сујеверја повезани са хапшењем витезова темплара 13. октобра 1307. године.

Познато је да неки градови немају кућни број 13, а неки хотели немају 13. спрат, или собу с тим бројем. Ипак, овај датум не мора нужно да донесе несрећу - напротив, путницима може да донесе и уштеду. Према подацима платформе за поређење цена авионских карата Кајак , летови који су полазили тог датума у јуну прошле године били су у просеку 16 одсто јефтинији него осталим данима тог месеца. Уштеда је износила око 79 евра по карти, што се објашњава мањом потражњом због сујеверја.

Ни истраживања о безбедности у саобраћају не потврђују да је овај датум опаснији. Анализа из 2013. године показала је чак нешто мањи просечан број авионских несрећа са смртним исходом петком 13. него осталим данима. Међутим, подаци осигуравајуће куће Авива из 2014. указали су на 13 одсто више одштетних захтева због саобраћајних незгода тог датума. Стручњаци упозоравају да страх од несреће може да изазове нервозу и смањи концентрацију возача, али нема доследних научних доказа да петак 13. повећава ризик од незгода.

Није свуда петак 13. најнесрећнији дан

Занимљиво је да петак 13. нема лошу репутацију у свим културама. У Шпанији и Грчкој несрећним се сматра уторак 13, док се у Италији више страхује од петка 17. Разлог за то италијанско сујеверје крије се у римском запису броја 17 – XVII. Када се слова тог броја пресложе, добија се латинска реч vixi, која значи "живео сам", а симболично се повезује са завршетком живота.

У Јапану и Кини посебно се избегава број четири, јер се његов изговор повезује са речју !смрт". Због тога поједини хотели у тим земљама немају четврти спрат.

Ипак, има и оних који број 13 сматрају срећним. Америчка певачица Тејлор Свифт више пута је говорила о својој наклоности према том броју. Као један од разлога навела је то што је 13. рођендан прославила у петак 13. Поменула је и да је њен први албум достигао златни тираж после 13 недеља, да је увод њене прве песме која је стигла на врх топ-листа трајао 13 секунди, као и да је често освајала награде седећи у 13. реду или на 13. седишту.

Упркос дугој историји сујеверја, стручњаци истичу да нема поузданих доказа да петак 13. сам по себи доноси несрећу. Начин на који људи доживљавају овај датум често више говори о њиховим страховима и очекивањима него о стварној опасности.