Патријарх Павле, који је у народу био омиљен због скромности, мудрости и истинољубивости, преминуо је на данашњи дан 2009. године у 95. години. На дан сахране, на путу од Саборне цркве до порте Манастира Раковица испратиле су га стотине хиљада верника, који су и данима пре тога чекали у редовима да му се поклоне последњи пут.
"Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али, треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује", говорио је патријарх Павле.
Као да је, не говорећи о себи, описао и сопствени одлазак. Говорио је мало, али је свака његова реч носила тежину.
"Пролазе године, па ће сигурно да нам прође и наш живот. Али да се трудимо да то што буде, да буде на висини. Не да се ми правимо важни, али да не дозволимо да будемо неразумни", говорио је патријарх Павле, подсећа РТС.
Рођен је 1914. године као Гојко Стојчевић, у селу Кућанци, у Славонији. Рано је остао без родитеља, а одрастао је уз тетку. Школовао се у Сарајеву и Београду, где је, осим теологије, студирао и медицину. Замонашио се 1946. године, добивши име Павле. Пре него што је 1990. изабран за патријарха Српске православне цркве, више од три деценије био је епископ рашко-призренски. На челу Српске православне цркве остао је до смрти, 2009. године. Скромно, без потребе за привилегијама. Ишао је пешке, возио се градским превозом, сам поправљао и правио своје ципеле. У времену великих подела, немира и искушења, подсећао је на оно најједноставније – да будемо људи.
Посебне су биле његове беседе о Косову и Метохији.
"И данас, када су се над Косовом и Метохијом надвили црни облаци, треба подсетити и себе и друге на истину да нас нико није питао хоћемо ли се родити у овом или оном народу, на овом или оном тлу. За то немамо ни заслуге, ни кривице. Али, да ли ћемо опстати као људи или нељуди, то зависи од нас, као што од нас зависи и да ли ћемо опстати или нестати и пред Богом и пред човечанством. Шта би српски народ био без својих косовско-метохијских задужбина, и у слободи и у ропству? Шта бисмо и ми данас били без њих и пред собом и пред светом?, говорио је патријарх Павле.
Заветна постојбина српске земље, како је рекао "КиМ је наш дуг и пред Богом и пред овим напаћеним народом који, крај својих све проређенијих огњишта, чува овде светиње не само Срба, већ читавог просвећеног човечанства".
"Овог пута нико не би смео да закасни на Косово", рекао је патријарх Павле.
Патријарх српски Павле сахрањен је пре 17 година у порти Манастира Светих Архангела у Раковици у Београду. Међу многима који га се данас сећају су и ђаци Гимназије "Патријарх Павле", некадашње Петнаесте гимназије на Лабудовом брду, који сваке године пешаче од школе до манастира где је патријарх сахрањен, по сопственој жељи.