У српским породилиштима током прошле године обављено је 56.188 порођаја, што је за 1.892 порођаја мање у односу на годину која јој је претходила, када је било 58.080 порођаја, објављено је у Здравствено статистичком годишњаку Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
"Рођено је укупно 57.191 деце, укључујући 444 мртворођених. Живорођених је било 56.747, од којих је 70 новорођенчади преминуло", наведено је у извештају Батута.
Ако се упореди са 2024. годином може се видети да је смањен број рођене деце, да је повећан број мртворођених, али да је и више новорођенчади преминуло. Током 2024. године укупно је рођено 59.232 деце, укључујући 354 мртворођених. Живорођених је било 58.878, од којих је 65 новорођенчади преминуло.
Настављен је тренд каснијег рађања. Највећи број порођаја регистрован је међу мајкама које припадају добној
групи од 30 до 39 година (28.792), следе порођаји међу мајкама доби од 20 до 29 година (23.416), а затим у групи од 40 до 44 године (3.007).
"Првих порођаја било је 50,5 одсто, других по реду 30,9 одсто, трећих 12,9 одсто, док су порођаји вишег реда чинили 5,6 одсто", наведено је у извештају.
Током 2025. године повећан је број прекида трудноће у односу на претходну годину за 2.739. Током прошле године било је 14.728 прекида трудноће, при чему су медицински прекиди чинили 52,8 одсто (7.772 случајева), а спонтани прекиди и други ненормални исходи трудноће 47,2 одсто (6.956 случаја).
Током 2024. пријављено је 11.989 прекида трудноће, при чему су медицински прекиди чинили 55,4 одсто (6.637 случајева), а спонтани прекиди и други ненормални исходи трудноће 44,6 одсто (5.352 случаја).