Тајна храма саграђеног на месту где је заустављен Хитлер у походу на Москву
Издалека, нарочито у сумрак или када је тмурно време, храм више подсећа на тврђаву, неприступачну било ком противнику, на чијим бастионима уместо заставе која се вијори на ветру, сијају златне куполе и крстови. Сав од стакла и метала, са главном куполом у облику шлема кнеза Александра Невског на чијем је врху представљен Архангел Михаило, овај храм на Кубинке, у предграђу Москве "никао" је баш на месту на ком је Хитлерова војска заустављена у свом нападу на Москву. Финансирање овог пројекта помогли су верници из целог света, Влада Москве, као и администрација Московске области, а изградња светиње трајала је читаве две године.
Симболика као основа за пројекат
- Главни храм Оружаних Снага Руске Федерације са три стране окружен је меморијалним спомеником "Пут сећања", галеријом дужине 1418 метара са 26 одвојених сала са "ефектима телепорта" у главне битке, као и местом на коме се чувају подаци о више од 36 милиона војника који су у њима учествовали. Дужина од 1418 метара није случајна - управо 1418 дана и ноћи трајао је рат између Русије и Немачке. Број 1418 везује се и за висину споредних купола на храму, свака је високе 14,18 метара
- У основи храма налази се 435 стубова - збир цифара 4+3+5 даје 12, што је број апостола
- Пречник главне (централне) куполе је 22,43 метра, а њене основе 19,45 метара, јер је у 22 часа и 43 минута тог 9. маја 1945. године био потписан акт о безусловној капитулацији немачке војске
- Висина звоника је 75 метара - управо на 75-годишњицу победе над Немцима свечано је отворена светиња.
- Главни улаз у храм "чувају" први руски свеци, кнезови Борис и Глеб, над њима је у злато окована Владимирска икона Богородице, а још више старозаветска Тројица, док северна и јужна врата приказују сцене из Великог Отаџбинског рата. Северна врата симболизују почетак рата - кнезови Александар Невски и Дмитриј Донски призивају на борбу са непријатељем, док су на ивицама врата приказане херојске сцене и трагични догађаји из 1941. и 1942. године: подвиг Панфиловаца, одбрана Севастопоља и Бреста, као и парада 7. новембра 1941. године. Јузна врата, пак, симболизују руску победу и крај рата: на њима су приказани архангели како пробадају фашистичког орла.
- Симболика храма налази се дословно на сваком кораку, премда су подови прекривени ливеним плочама у које су утиснути остаци тенкова, пушака и опреме противничке војске. На тај начин сваки посетилац храма симболично гази фашизам.
Глава икона храма "Спас Нерукотворни"
Спас Нерукотворни од давнина је био покровитељ руске војске, а током историје био је представљан на медаљама и знамењу руске војске, као и над улазним вратима руских тврђава. Војници су у њему видели свог покровитеља, док су цивилна лица у њему видела заштитника и спасиоца. Лик Исуса осликан је у складу са старинским техникама попут јајчане темпере, интарзије драгим и полудрагим камењем, као и утискивањем златних листића на дрвеној топовској основи из 1710. године, која је извучена са дна реке Неве. Израду иконе финансирао је председник Русије, Владимир Путин, а до сада је пропутовала преко 60 хиљада километара и "обишла" 120 руских светиња и 300 касарни и војних објеката.
Горњи и доњи храм
У горњем храму налази се пет олтара - главни је посвећен Христовом Васкрсењу над којим лебди Исусов лик, док су преостала четири посвећена небеским покровитељима руске армије: Андреју Првозваном (покровитељу морнарице), Александру Невскому (покровитељу пешадије), Пророку Илији (покровитељу авијације) и великомученици Варвари (покровитељки ракетне војске). На зидовима тамно зелене боје (која се користила при изградњи као боја карактеристична за војску) који су украшени бројним металним панелима са изрезбареним приказима ликова и догађаја, су и многобројни мозаични ликови Исуса, Богородице и светих покровитеља руске војске, а налази се и пано са сценама најзначајнијих битака како прошлих векова, тако и Великог Отаџбинског рата.
Доњи храм посвећен је Крститељу Русије, кнезу Владимиру, а оно што га од остатка храма издваја јесте, потпуно другачији од остатка храма ентеријер, - без иједног прозора и у комбинацији светло плаве и беле боје са златним детаљима и лустерима са витражима.