За око 7.900 јена или око 70 долара, у Јапану можете ангажовати атрактивног мушкарца да дође на ваше радно место и да вам нежно брише сузе док плачете. Уколико вам је тешко да показујете емоције, он ће са вама гледати тужни филм, све док се довољно не ослободите и коначно почнете да плачете.
Званични назив посла је "лепи уплакани момак", а његовa обавеза је да расплаче свог клијента и брише му сузе. Најчешће пуштају филмове о кућним љубимцима или о односу оца и ћерке. "Уплакани момци" могу бити различити - од типичног "доброг момка", до "бунтовника", зубара, гимнастичара...Међутим, зашто би неко уопште желео да унајми странца који ће их навести на тако емотивно и интимно искуство?
На западу је лако замислити сличне тренутке са породицом и пријатељима, када можемо да делимо лични терет и сузе (због тога су нам, између осталог, такви односи драгоцени), али у Јапану је веома другачије. Држава која је изузетно напредна у многим пољима, заправо има велике недостатке на пољу исказивања емоција, интиме и међуљудских односа. Приказивање "слабости" у јавности, поготово у пословном свету, има озбиљне последице по репутацију појединца.
Посао је започео бизнисмен Хироки Тераи у 2013. години. Идеју је добио након што је организовао неколико успешних славља раскидања брака, а када је видео позитивне утицаје када би се бивиши партнери и гости расплакали, одлучио је да такве тренутке претвори у бизнис. Почео је да организује серије бесплатних пројекција тужних филмских инсерата, са циљем да натера потпуне странце да заједно плачу у јавности и ослободе се стреса.
Плакати са неким је луксуз за већину Јапанаца, јер чак једна трећина особа у овој земљи живи сама. Процењује се да ће до 2035. године 40 посто становника ове земље бити самци. Од седамдесетих година прошлог века све је више развода и све мање склопљених бракова. Имајући у виду усамљеност коју људи у Јапану осећају, компаније су искористиле ову неповољну статистику за живот, на њима исплатив начин, па су осим сексуалних услуга, отворене компаније за услуге мажења, гледања телевизијског програма у друштву или чак чишћење стана након што особа премине сама у њему.
Многе фирме верују да ће ова неконвенционална терапија помоћи запосленима да се ослободе стресова који се акумулира због великог притиска у свакодневном животу - дуги радни дани, недовољно одмора, као и бројне друштвене норме које, нажалост, доприносе великој епидемији усамљености у Јапану.