У студији је испитано преко деведесет хиљада жена и мушкараца, који су се придружили ''УК Биобанки'' (UK Biobank) , организацији за праћење људског равоја у односу на генетске предиспозиције и утицаје животне средине. Носили су апарат који је пратио њихов ниво кретања у току једне недеље. Научници су анализирали учесталост, као и временски распоред физичких активности.
Проверавали су стопу смртности учесника чак и до седам година након експеримента и упоређивали број преминулих у односу на фреквентост и временски период кретања. Прва, као и можда очекивана разлика, је да они који су редовно тренирали (без обзира на доба дана) су у просеку живели дуже од оних који нису имали никакву рекреацију.
Ипак, унутар наведене статистике, посебно се издвајају они који су вежбали у послеподневним сатима. У групи оних који су углавном вежбали између 11 и 17 часова био је мањи проценат преминулих од срчаних болести и других узрока (не укључујући рак), него они који су вежбали пре 11 или после 17 часова. Такође, занимљива случајност је да се у наведеном временском периоду пријављује најмање срчаних удара у току године.
Бенефити поподневног вежбања су се највише приметили код мушкараца и код старијих особа. Ипак, сигурно је да физичка акивност одређена према поподневном временском распореду може бити корисна за свакога, без обзира на пол и године.
Иако поподневни тренизни за резултат могу имати и продужетак живота, и јутрањи и вечерњи тренинзи имају и своје бенефите. Према многим статистикама, јутарње вежбање значајно помаже у мршављењу и губљењу масти, док вечерње помаже у побољшавању издржљивости, снаге, а тренинзи могу трајати дуже и бити пажљивије одрађени.
Научници и фитнес стручњаци сматрају да је редован режим тренинга и физичке активности веома важан, као и да се бенефити увек могу видети. Промена интензитета и времена тренинга могу временом показати одређене добробити, али нису пресудне ставке, већ је сама навика учестале рекреације оно што је најважније.