Каћуша - песма уз коју плачу Руси и Срби
Иако је прва асоција на истоиимено оружје, ово је песма о љубави, о девојци Каћуши која је изашла на стрму обалу и запевала песму свом драгом да се безбедно врати кући са фронта, обећавајући му да ће га она чекати. Настала је не тако давно, 1938. године, баш у тренутку када је инспирација потпуно напустила аутора Михаила Исаковског, који се, како се и сам присећао, нашао у "ћорсокаку" - шта даље радити са главном јунакињом песме, није знао. Сасвим случајно он се сусрео са композитором Матвејем Блантером, са којим се недавно пре тога упознао, и пожалио како је почео да пише стихове, али да има креативно затишје. Чувши стихове, Блантер се одушевио толико, да више ни о чему није могао да размишља, осим о "Каћуши"! Под јаким утиском, брже боље је похитао да напише музику и сиротог Исаковског ставио пред свршен чин, јер започета песма мора добити свој епилог.
Остатак стихова диктирао је живот - у ваздуху се све више осећао "мирис" рата: совјетска војска бранила се од напада јапанске војске у бици код језера Хасан. Баш зато девојка Каћуша шаље поздраве војнику који стоји на стражи на самој граници Отаџбине. Исаковски и Блантер успели су да избегну крајности - са једне стране, у песми није било никакве патетике, док је са друге стране свака строфа одисала великом тугом и болом: војниче, чувај земљу и памти да те код куће чека девојка која верује да ћеш поразити сваког непријатеља и безбедно се вратити ближњима. Аутори песме са ентузијазмом певају о љубави и верности, истовремено изазивајући и патриотска осећања и понос, подсећајући и на оданост војној дужности, на одбрану своје отаџбине.
"Каћуша" - песма која је позната широм света и која на прве тактове асоцира на Русију и победу у Великом Отаџбинском рату, са правом се може називати химном свих припадника војске. Ова емотивна руска народна песма блиска је свим генерацијама, а свако ко је макар једном обукао војничко одело, уз ову песму осетио се као "војник на далекој граници" који са нестрпљењем чека поздраве од своје "Каћуше".
Ипак, нежна "Каћуша" није увек тако нежна: будући да је ова песма представљала велику покретачку снагу у борбама против нациста, по њој је добио своје име смртоносни совјетски вишецевни лансер ракета, прво ракетно артиљеријско оружје на свету и једно од најпознатијих артиљеријских наоружања Црвене армије.
"Каћуша" оборила с ногу чак и Немце
"Каћуша" је покоравала не само руска, већ и срца припадника других националности тако је на пример, незванична химна шпанске "Плаве дивизије", "Примавера" у ствари у оригиналу руска песма, препевана на шпански- Била је и симбол отпора италијанских партизана, па је ова песма, осим што је руска народна, постала и међународна. Данас нико са сигурношћу не може да каже како је "Кађуша" доспела у Европу којом су владали нацисти, али је према једној верзији, донели су је совјетски ратни заробљеници који су побегли из нацистичких логора, а затим се борили у покрету отпора.
У историји се често спомиње и трагикомична ситуација са фронта: наиме, током једне од битака под Керчом, руски војници зачули су познату мелодију, ни мање ни више него под немачким оклопима, очигледно је да ни Хитлерова војска није остала имуна на руску песму, вртећи плочу по неколико пута узастопно. Припраднике Црвене Армије је то разљутило - "нема шта они да слушају нашу "Каћушу!" Неочекивано су напали позиције "немачких љубитеља музике" и вратили се назад - са трофејним грамофоном!
Ко је први извео "Каћушу" и ко је још у њу "заљубљен"
Период Великог Отаџбинског рата доноси можда и највећи успех овоj песми, која истовремено постаје и химна и молитва свих бораца за Отаџбину: 1945. године "Каћуша" је грмела по читавој Европи, представљајући симбол руске Велике Победе! Од тада, изводили су је сви заслужени уметници Русије, а њена популарност у иностранству расла је из године у годину. Кинези, на пример, обожавају ову песму, па је чак постала и химна кинеске Народно-ослободилачке армије.
Спор о томе ко је први извео ову народну песму трајао је годинама, а главни претенденти на ову титулу су велике народне уметнице Русије, Лидија Русланова, Вера Красовицка и Валентина Батишчева. Једино је сигурно - први запис икада појавио се на плочи Валентине Батишчеве 1939. године, а од тада песма је доживела нешто невероватно: на сваком концерту извођачи су ову песму изводили на "бис" по неколико пута, плоче су се распродавале у рекордном року, а ни једна седељка није могла да прође без певања ове баладе.
