Зашто су нам потребне сузе и какве све сузе могу бити
Жлезде које производе сузе раде даноноћно и генеришу од 55 до 110 литара суза годишње које помажу да наше очи буду влажне и здраве. Ипак, то није једина "функција" суза - некада оне служе и да комуницирамо наше емоције и покажемо да смо срећни, тужни или да нас нешто боли. Наш организам има способност да производи три различите врсте суза: базалне, рефлекторне и емоционалне. Које су њиове одлике, како настају и чему служе сваке од њих?
Први и најосновнији вид суза јесу базалне сузе, које навлажују, хране и непрекидно врше заштитну функцију штитећи наше око од прашине, сувог ваздуха и евентуалних токсичиних испарења која осетљиве делове ока могу да надраже.
Други тип јесу рефлекторне сузе које жлезде луче онда када је потребно да се из нашег ока уклони нешто што га иритира, било да је у питању трепавица која је упала у око, дим, или молекули које испушта лук када га сечемо, а који иритирају рожњачу. За разлику од базалних суза које се луче у тачној количини која је оку потребна и које ни не примећујемо да су ту, рефлекторне сузе се луче у већој количини и обично у себи садрже и више антитела која имају способност да се боре са бактеријама.
Последњи, али не и мање важан тип суза јесу психичке, односно емоционалне сузе, које се луче при субјективном психоемоционалном доживљају, односно када нас нешто дотакне на емотивном нивоу. Емоционалне сузе нису нужно сузе туге - може нас ганути и неки леп и радостан тренутак попут завршеног последњег испита на факултету или рођења детета, а могу се јавити и из страха. Поједини експерти чак тврде да емоционалне сузе садрже и јединствене хормоне стреса који нису присутни ни у базалним, ни у рефлекторним сузама.
Да ли плачу само људи
У многим научним истраживањима психолога и физиолога истиче се да су емоционалне сузе присутне само код људи, а британски професор института за неурологију у Лондону, Мајкл Тримбл ову појаву објашњава кроз еволуцију - сузе су кроз различите стадијуме развоја људске врсте постале део комуникације и еволуцијска потреба. Још пре него што смо као врста почели да комуницирамо путем речи, сузе су биле универзални језик који је служио да покаже емоције.
Са друге стране, постоје и бројни докази који ову теорију оповргавају, а нарочито често се у примерима наводе плачући слонови. Још је Чарлс Дарвин у својој књизи "Испољавање емоција код људи и животиња" препричао искуство посетиоца лондонског зоолошког врта који је посматрао слонове како роне сузе, док се у модерно доба 2013. године у медијима појавила фотографија младунчета слона у сузама након што га је мајка одбацила. Младунче се гушило у сузама читавих пет сати. Осим слонова, постоје и бројне приче о псима који су плакали за својим преминулим власницима, младунцима мајмуна након раздвајања од родитеља и другим животињама, међутим остаје питање, да ли су те сузе праве сузе или само подударност.
