Сањарење је предуго било на лошем гласу, али сада научници потврђују да је ово лутање мисли лековито. Ако смо фрустрирани због неког проблема или ситуације, или једноставно желимо да пробудимо машту и креативност, сањарење ће нам помоћи да видимо ствари из другог угла и можда лакше нађемо решење.
Сањарење смањује стрес и анксиозност
Искључујући бучни "спољни" свет, опуштамо се и дозвољавамо слободни ток својим мислима. Када наше мисли слободно теку, налазимо се у стању алфа таласа. Када смо у алфа зони, мирни смо и не размишљамо ни о чему. Ове паузе за сањарење нису само забава; оне су нам неопходне, јер наш мозак не може непрекидно да буде фокусиран и продуктиван, потребни су му периоди опуштања. Након дугог дана на послу или након несугласица са партнером или пријатељима, сањарење може помоћи да се брже заборави осећај нелагодности и да се дистанцирамо од проблема.
Сањарење може помоћи смањењу анксиозности, јер је попут медитације или других опуштајућих активности, природни лек за ублажавање стреса и анксиозности.
Сањарење нам помаже да решимо проблеме
Већина људи може имати користи од сањарења, јер они помажу да видимо наше проблеме из нове перспективе. Иако би могло звучати необично, пуштање наших мисли да лутају, може нам заправо помоћи да решимо проблеме, када померимо фокус на нешто друго и опустимо се. Када упорно покушавамо нешто да решимо на силу, можда ћемо превидети све врсте информација. У ситуацијама у којима смо затечени проблемом, уместо да се више трудимо да га решимо, некада је боље урадити супротно, више сањарити.
Сањарење користи различите делове нашег мозга
Деца стално маштају, сањаре, а у њиховим "главицама у облацима", за то време се активирају области које су задужене за потпуно различите ствари. Део мозга за решавање проблема и део мозга за креативност у мозгу детета раде у исто време. И управо док се различити центри активирају, приступамо информацијама које су раније можда биле ван домашаја или неактивне. Стога, досада или беспослица нас инспиришу да сањаримо, стварајући важне везе у мозгу.
Да бисте неговали креативност, фокусирајте се на занимљиве идеје
Ако желите да ваше мисли подстакну креативност, размислите о идејама представљеним у књизи или чланку који сте читали или подкасту који сте слушали, сматрају научници. Научници су открили да су људи дошли до креативнијих решења за проблеме након што су направили паузу и једноставно сањарили. Када су радили друге ствари током те паузе - или седели тихо или се фокусирали на други тежак задатак или када уопште нису правили паузу, решавање проблема је било теже.
Сањарење нам помаже да постигнемо циљеве
Иако делује да су током сањарења наше мисли неусмерене, неки би рекли да мисли "лутају", нова истраживања откривају да су оне често мотивисане нашим циљевима. Спортисти и извођачи (певачи, играчи, глумци...) понекад кроз сањарење вежбају пре утакмице или наступа. Овај метод унапред повезује њихов мозак са успехом. То је ментална вежба. Ова врста замишљања или структурисаног сањарења била је популарна у области психологије спорта. Замишљање или сањарење о једном од својих циљева из стварног живота је пријатно. Инспирише нас да размислимо о корацима које би предузели, начинима да останемо мотивисани и како да превазиђемо препреке.
Сањарење проширује вашу креативност
"Зато већина нас има 'аха!' тренутке док радимо свакодневне ствари , као што је прање судова где не морамо превише да се фокусирамо на задатак стварајући тако простор у нашој психи за примање и откривање нових информација", каже психолог Бјанка Родригез. Сањарење помаже нашем уму да види проблем у целости и сагледа га из више углова.
За многе, сањарење почиње да јењава током времена. То је зато што се сањарење често усредсређује на будућност, која постаје све извеснија како старимо. Требало би упамтити да се сањарење и даље може искористити за доношење решења, као и за подстицање креативности без обзира на године у којима смо.