Седам најпознатијих руских изума
Од момента када је човек открио ватру ударајући каменом о камен, па све до данас, многобројна открића постала су револуционарна, а без многих од њих живот би данас изгледао потпуно другачије. Замислите само да нисмо одрастали уз "Тетрис", да код куће немамо макар један рачунар, или да комуницирамо и даље преко голубова писмоноша? Доносимо вам 7 технолошких изума који су настали захваљујући брилијантним руским умовима.
Џепни комуникатор - претеча данашњих "месинџера"
Изум који је претеча данашњих паметних телефона и "геџета" које свакодневно користимо у комуникацији настао је пре равно 25 година (1998. године). Оснивач компаније "АBBYY", Давид Јан тада је открио "нови универзум" - џепни компјутер "Сајбико" ("Cybiko") који је својим корисницима омогућавао да међусобно комуницирају био је нешто налик данашњим популарним апликацијама Фејсбук, Ватсап и Тиндер, а сопствени оперативни систем омогућавао је креирање посебне мреже корисника. "Сајбико" се није допао само Русима, већ и Американцима, па је за свега неколико месеци од доласка на америчко тржиште продато чак 250 хиљада уређаја.
Фотографија у боји - "филтери" су се користили и пре 120 година
Обука фотографа истраживача Сергеја Прокудина Горског, у Немачкој "изродила" је још један совјетски изум без кога ни један фото-албум не би изгледао исто: он је осмислио сопствену технологију добијања диапозитива у боји коришћењем троструке експозиције. Слика се фиксирала на подлогу кроз три "филтера" у црвеној, плавој и зеленој боји захваљујући чему су фотографије биле у колору.
"Тетрис" - миљеник свих генерација
Једна од најомиљенијих игрица свих времена, "Тетрис" заправо је руских руку дело: 1984. године програмер Алексеј Пажитнов дошао је на идеју да дигитализује тада популарну мозгалицу "Тетрамино" и пребаци је на компјутер "Електроника-60". Испрва је "Тетрис" изгледао доста поједностављено, а фигурице нису биле ни налик данашњим, састављене од цртица и заградица а данашњи облик добио је тек када је млади програмер Вадим Герасимов "узео ствари у своје руке", и заједно са компанијом ИБМ усавршио производ.
Персонални рачунар - "исувише једноставан изум"
Нису сви руски изуми били прихваћени, а један од примера је и персонални рачунар који се данас налази у сваком дому. Инжењер Арсеније Горохов је 1968. године патентирао прибор за цртање који се састојао од тастатуре, монитора и системског блока који се са правом може сматрати „прарођаком“ данашњих компјутера, али нажалост, његов изум није био занимљив руководству компаније у којој је радио – према њиховим речима био је исувише једноставан да би уопште завредео пажњу. За свој патент Арсеније је добио 50 тадашњих рубаља утешног бонуса, а "исувише једноставан изум" кроз неколико деценија постао је уређај без кога се не може замислити живот.
Периодни систем елемената - "Библија" хемичара и фармацеута
Табеларни приказ хемијских елемената организованих на основу њихових атомских бројева данас се налази у свакој учионици хемије и представља "Библију" сваког хемичара и фармацеута. Ипак, периодни систем елемената није одувек изгледао тако - у тренутку његовог настанка научницима је било познато свега 63 елемента (док је на данашњем систему чак 118) које је научник Дмитриј Мендељејев пописао на картицама уз називе и својства и груписао према сродности. Тако је 1869. године настао Периодни систем елемената.
Интернет - још један изум који није прихваћен
Љута борба Совјетског Савеза и САД није се одвијала само на пољу војне технике већ и развојних технологија, а један од изума који је, попут персоналних рачунара, добио недовољно пажње јесте интернет. Анатолиј Китов, војни инжењер кибернетике, до изума који би променио ток историје и технологија, дошао је чак деценију пре Американаца - 1959. године он је направио пројекат за креирање јединствене мреже машинских центара који би управљали совјетском економијом потпуно удаљено и без икакве папирологије. Нажалост, подршка пројекту је изостала, а интернет је у постсовјетску Русију дошао тек каснијих година, из иностранства.
Сателит "ПС1" - уређај помоћу кога су људи коначно овладали космосом
Сателит сферног облика са антенама и кодираним називом "ПС1" (Прости сателит 1) још један је изум који припада руским научницима. Његова примена огледала се у истраживању проласка радио-таласа кроз јоносферу, одређивању чврстине горњих слојева атмосфере приликом кочења и услова рада опреме при лансирању за пределе земљине орбите. Ово откриће заслуга је тима совјетских научника на челу са Сергејем Корољовим, а светлост дана сателит је угледао први пут 4. октобра 1957. године.
