Време "златног Холивуда", значило је екстраваганцију, стил, сјај и гламур. Спој сјаја филмских звезда и телевизије, створило је потпуну нову димензију, до тада непознату јавности. Како би се одржао некакав стандард у изгледу и подржала сјајна слава Холивуда, легендарна костимографкиња Едит Хед именована је за модног саветника доделе Оскара, како би сви изгледали најбоље могуће. Костимографкињу је изабраo филмски студио који је надгледано облачење и стил сваког учесника. Све је било детаљно испланирано, па су чак постојали људи који су иза кулиса стајали и чекали да помогну уколико се нека од хаљина "поквари" током церемоније, пише магазин "Вог"("Vogue").
Гламур као императив али и позајмљене хаљине
Колико су гламур и сјај постали важни објашњава и додела чувене златне статуе глумици Џоан Крофорд. Њу је, иако је награду је примила у кревету, (јер је наводно боловала од грипа), новинарска екипа снимила у екстравагантној свиленој спаваћици са комплетно намештеном фризуром и шминком. Међутим, без обзира на потенцирање овог сјаја "златног Холивуда", није било ништа чудно да за овај догађај глумице носе позамљене хаљине. Тако је Мерилин Монро, 1951. године носила пенасту хаљину од црног тила, позајмљену из одељења за костиме студија Фокс, а коју је првобитно носила једна друга глумица зарад улоге у филму. Ово није била необична појава у време пре него што су брендови постали заступљени на црвеном тепиху, а глумице су често позајмљивале ствари из фундуса студија. Дешавало се и да носе исте хаљине на више догађаја!
Костимографкиња Хед, која је освојила осам Оскара за костимографију током своје изузетне каријере, била је кључна у стварању естетике филмских звезда златног доба, вођена савршенством, на екрану и ван њега. Оскара је описала као "једини пут када глумица представља себе, а не лик у филму".
Међутим, нису сви моменти на Оскару били за понос: Хети Мекданијел, прва афроамериканка која је освојила Оскара за улогу у филму "Прохујало са вихором", према тадашњим правилима у друштву, била је приморана да седи одвојено од својих "белих" колега. За ту прилику, обукла је плаву хаљину украшену белим гарденијама у коси. Много година касније, због ове неправде, афроамеричка глумица Моник је одала почаст старијој колегиници - Моник је 2010. године добила Оскара, а носила је не само плаву хаљину, већ је имала и беле гарденије у коси.
Едит Хед је обукла и Грејс Кели за доделу Оскара 1955. године, у ледено плаву хаљину направљену од свиле, вредну 4.000 долара, што ју је у то време чинило једном од најскупљих хаљина. Ова костимографкиња је заслужна и за култни изглед Елизабет Тејлор из 1953. године.
Када је Едит 1970. године напустила Оскара и саветничке дужности, наследили су је њени штићеници. Један од наследника, Боб Меки, кривац је за такозвану "голу хаљину", коју је Мерилин Монро носила док је певала рођенданску песму председнику Кенедију, а коју је прошле године "прошетала" Ким Кардашијан на Мет Гали. Ништа мање није прошла незапажено ни хаљина коју је он урадио за Шер 1973. године.
Некада су се стајлинзи познатих жена подударали са трендом или покретима у друштву. Тако је Џејн Фонда 1973. година, као израз револта на рат у Вијетнаму, одабрала црно одело са панталонама, креатора Ив Сен Лорана, као одраз онога што је описала као "мрачна времена". "Носила сам нешто што је било изражавање става. Није било време за упадљиве хаљине. Било је то време за озбиљност", рекла је Фонда тада.
Почетак сарање глумаца и модних креатора
Истовремено дизајнери све више почињу да примећују да је додела Оскара добро место за њихову рекламу, као и за сарадњу са звездама. Полако су се постављали темељи за оно што данас представља "црвени тепих" на коме је регуларно питање "Кога носиш?"
Тако сарадња Елизабет Тејлор и модне куће Диор почиње 1961. године. Прати је Одри Хепберн која сарађује са Живаншијем, како на екрану, тако и ван њега. Ове почетне сарадње између модних дизајнера и глумаца, настају након што велики филмски студији губе моћ коју си имали, а звезде полако излазе из уговорних обавеза које су подразумевала и стриктна правила у облачењу.
Међутим, тек деведесетих година прошлог века, дизајнерске хаљине на додели Оскара заиста имају велику важност и утицај. Прадина хаљина Уме Турман из 1995. године, помогла је да црвени тепих пређе у озбиљну територију високе моде и поставила сцену за моћне представе које сада доминирају сезоном награда. Сада се глумци боре за уговоре за козметичке куће или кампање, а њихови супер-стилисти постају уносни брокери који стоје иза виралних модних тренутака.
Управо ово потврђује и изјава чувене костимографкиње Хед: "На додели Оскара ћете видети највећу светску модну ревију... имаћете модне комаде свих великих дизајнера широм света по узору на најлепше жене у свету, холивудске звезде."