Централни део Москве на коме се прошлост и садашњост спајају у једно, од свог настанка у 15. веку, па све до данас био је епицентар свих важних дешавања у Москви. Црвени трг један је од најпознатијих симбола Москве већ неколико столећа, а бројни историјски споменици који се на њему налазе говоре о важности овог локалитета за руски народ: Московски Кремљ, Храм Василија Блаженог, Спаска кула, Маузолеј Лењина, Историјски музеј и Казански сабор само су неке од атракција које привлаче милионе како руских, тако и туриста из различитих делова света.
Иако се прво спомињање Црвеног трга везује за 17. век, за његов настанак два века раније, тачније 1493. године можемо захвалити кнезу Ивану III, који је наредио да се све дрвене грађевине око Кремља поруше, будући да су представљалe велику претњу за тврђаву због честих пожара. Како се простор око Кремља испразнио - настао је трг. Кроз векове, трг је носио различите називе: "Бољшој", "Троицки", па чак и "Пожарни" (због учесталих пожара), а назив Црвени трг усталио се тек у 17. веку.
О томе како је Црвени трг (Краснаја плошчад) добио име постоји неколико верзија:
Према једној од њих, "Краснаја" је настало од речи "Красиваја", што у преводу са руског језика означава "лепа. У старој Русији све што је привлачно и лепо називало се "красним", па се тако у многим руским бајкама управо овај придев користи се за описивање нечега што се истиче невероватном лепотом: за лепу се девојку каже "краснаја девица" - девојку црвене боје тешко можемо замислити, али уколико изучимо етимологију, све стаје на своје место.
Друга верзија слична је овој првој, док разлика постоји тек у преводу речи "краснаја": верује се да се ова реч може превести и као "главнa", те ова верзија може бити сасвим реална, ипак Црвени трг представља главни, централни трг и срце Москве. На овом месту још од давних времена састајали су се бунтовници и њихове присталице и са њега кретали у протестне шетње, а касније су московски кнезови и цареви на том истом месту судили својим противницима. На Црвеном тргу су се читале и царске наредбе, окупљали крупни земљопоседници који су решавали питања државне важности и организовале различите манифестације попут крунисања царева и прослава војних победа.
Према трећој верзији, која је можда и најзанимљивија од свих и која се тиче револуционарних погледа, сматра се да Црвени трг представља симбол републике, те да црвена боја симболизује препознатљиву црвену заставу. Ипак, будући да је назив "Црвени трг" настао још у 17. веку, питање је колико је ова верзија реална - догађаји које се везују за револуцију настали су тек три века касније.
Постоји и четврта верзија, према којој је назив трга потекао је од редова тезги на којима је продаја ручно рађених марама црвене боје цветала. Ипак, као и претходна верзија, и ова је доста упитна, будући да су црвеним називали само редови у којима су се ткане мараме продавале, а таквих редова на Црвеном тргу никада није било. Данас се, на месту некадашњих тезги налази један од најлепших тржних центара Москве, а можда и света, ГУМ, који посетиоце привлачи како својом јединственом архитектуром, тако и ентеријером који одише елеганцијом и луксузом.
Црвени трг и Арнолд Шварценегер - две "звезде" на једном месту
Први страни филм у историји који је имао ту част да буде сниман на Црвеном тргу јесте "Црвено усијање", акциони филм са светски познатом звездом Арнолдом Шварценегером. Дозволу за снимање на Црвеном тргу филмска екипа, на челу са режисером Волтером Хилом, чекала је чак шест месеци, а три месеца пре почетка снимања Арнолд је учио руски језик не би ли што верније пренео лик руског полицајца Ивана Данко. Ово је први пут да је влада дозволила страним редитељима да сниме филм. И данас је стриктно забрањено снимање Црвеног трга уз употребу професионалне опреме и специјалних статива. Да бисте могли да фотографишете ово подручје помоћу опреме, прво морате добити посебну дозволу.