Магазин
Пломбир, руски сладолед који може и да се похује
Совјетски сладолед се некако неприметно претворио у симбол лепог, безбрижног совјетског живота. Чак и људи који нису посебно носталгични за СССР често признају: да, било је мана, али совјетски сладолед је најбољи на свету. Како и када је настао (и замало нестао у потпуности) и да ли је истина да може да се похује на врелом тигању и не изгуби облик?
За први у историји сладолед можемо да захвалимо Кинезима, који су пре нешто више од пет хиљада година први пут лед са планинских врхова помешали са уситњеним воћем и тако послужили. Ипак, Европљани су морали доста да причекају: до Европе је рецепт за омиљени слаткиш стигао тек са Марком Полом, који је обилазивши источне земље, одушевљен сладоледом, рецептуру понео са собом. Од тада се сладолед служио само на дворовима краљевских и царских породица, где су га веште руке посластичара усавршавале.
Пломбир - компликовани сладолед из тенка
Иако прилично хладна земља, ни Русија није заостајала када је овај ледени слаткиш у питању, а најпопуларнији сладолед свих времена био је пломбир. Калоричан и са много млечне масти, овај невероватно укусан слаткиш до срца својих потрошача брзо је нашао пут, све док 1917. године нису почела времена револуције, када је производња престала. Изнова су га се сетили тек 1932. године, када су совјетске фабрике отпочеле поновну производњу пломбира.
Пломбир је имао репутацију "компликованог" за производњу сладоледа, не због састојака, већ због начина припреме који је захтевао такозвани "тенк". Не, не онај борбени, већ крајње мирне природе "тенк", како се називала машина у којој је пломбир сазревао. Пломбир важи за веома здрав сладолед који садржи велику количину калцијума, а његови састојци искључиво су природног порекла: млеко, кајмак који настаје на површини када се млеко прокува и даје сладоледу масноћу, јаја и шећер. Након што би се сви састојци сјединили, пломбир би се замрзавао први пут у "тенку", на "високим" температурама од -2 до -4 степена, и остављао да одстоји, односно сазри, а тек након сазревања би се паковао и замрзавао на ниским температурама, како би задржао чврст облик, а хрскава чашица корнета остала баш таква.
У Совјетском Савезу пломбир је брзо очарао све генерације, од оних најмлађих до најстаријих, који су и лети и зими стајали у редовима испред тржних центара ГУМ и "Дечји свет", где се продавао најлепши пломбир, не би ли себи купили дневну дозу радости. Цена пломбира варирала је у зависности од произвођача: обичан пломбир у чашици корнета коштао је прво 19, а затим 20 копејки (пара), затим "Каштан" (пломбир на штапићу преливен чоколадом) био је нешто скупљи, 28 копејки, а ту је био и "Породични" пломбир у кутији или алуминијумској фолији који се продавао за 48 копејки и био намењен, како и сам назив каже, за породичну употребу.
Непоновљиви укус совјетских времена и данас се може пронаћи (иако доста теже), будући да се ретко који произвођач данас придржава оригиналне рецептуре која садржи искључиво горе наведене састојке. Ипак, није немогуће пронаћи "Златни стандард", пломбир који је гарантовано израђен баш онако како се правио у совјетска времена и који са првим залогајем враћа у доба Совјетског Савеза.
Поховани сладолед - немогуће је могуће
Поховани пломбир доказ је да немогуће не постоји, а овај вид сладоледа један је од ретких који се неће претворити у течну масу када се пропржи, једино је важно да се води рачуна о начину припреме и испоштује процедура. Да бисте добили поховани пломбир потребно је да кугле сладоледа уваљате у јаје, кокосово брашно, а затим и у кукурузни корнфлекс и затим "баците" на тигањ, и након пар минута окретања, поховани сладолед је готов!
