У раним фазама ове болести, која се и данас сматра неизлечивом, знаци деменције могу бити једва видљиви и одражавати се тек на краткорочну меморију, док се у каснијим стадијумима симптоми погоршавају, те чак и основне дневне активности попут кувања чаја или одласка у продавницу могу представљати изазов како за оболелог, тако и за чланове његове породице.
Ипак, добре вести стижу са америчког универзитета Тафтса, који су уочили да мозак људи са потешкоћама у когнитивним процесима функционише боље при вишој концентрацији витамина Д у организму, а тачније при дугорочној употреби овог витамина. Научни тим овог универзитета није први који је видео повезаност исхране и можданих функција - и раније су експерти из области неурологије истраживали на који начин нутријенти утичу на рад људског мозга, иако су тада у фокусу били пацијенти који су витамин Д користили краткотрајно.
Научници су овај пут отишли корак даље и анализирали обрасце можданог ткива 209 учесника пројекта "Памћење и старење" ("Memory and Aging") пројекта не би ли разоткрили да ли у њима постоји присуство витамина Д, и уколико да, у којој концентрацији. Витамин Д су тражили у четири области мозга - од којих се у две примећују значајне измене при Алцхајмеровој болести, у једној при појединим облицима деменције и у једној која ни на који начин није повезана са когнитивним поремећајима. Истраживање је показало занимљиве резултате, витамин Д се нашао у све четири области мозга, притом у високој концентрацији, из чега је научни тим извео закључак да висока концентрација витамина Д умањује ризик од настанка деменције и когнитивних поремећаја.
Превенција Алцхајмерове болести - непрестано учење и употреба витамина Д
За настанак Алцхајмерове болести одговорни су бројни фактори: низак ниво супстанци које учествују у преносу нервних импулса, онколошка обољења мозга, па чак и тровање токсичним металима. Ипак, према досадашњим истраживањима у области неурологије, најзначајнији фактор за настанак и развој овог (за сада) неизлечивог обољења јесте генетска предиспозиција, а најрањивија категорија су старији људи узраста преко 65 година, иако погађа и популацију у средњим годинама.
Превенција настанка овог обољења лежи у непрестаном учењу, активном личном и професионалном развоју и физичкој активности чак и у позном добу (наравно, у складу са општим здравственим стањем), али и употреби витамина Д, који потпомаже апсорпцију калцијума и фосфора који су одговорни за чврстину костију и рад мозга. Такође, витамин Д умањује и ризик од настанка других обољења, попут атеро-склерозе и кардио-васкуларних болести, побољшава расположење и олакшава симптоме депресивних стања, али и учествује у нормализацији телесне масе.
Доза витамина Д зависи од многобројних фактора: пола, узраста, расе и годишњег доба, а за већину људи препоручена дневна доза износи између 400 и 800 јединица. Наравно, са уносом суплементације треба бити обазрив будући да се појединим категоријама не препоручује унос одређених витамина и минерала, а консултација са лекаром и фармацеутом први је корак у овом процесу који ни у ком случају не сме бити занемарен