Београдски џивџан - зашто је врабац симбол нашег главног града

Првобитно пореклом из Евроазије и Северне Африке, врапци су успешно пратили човека на свим његовим путовањима, прелазећи преко свих светских континената. Историја каже да су стари Римљани донели врапце у Европу из северне Африке. А ова дружељубива птица, као помоћ против неких врста инсеката на њивама, из Европе је пресељена у Северну Америку током јесени 1851. године. Пре само 200 година на целом континенту Северне Америке их није било, а данас се процењује да их има преко 150 милиона. Живе свуда осим на Антартику.

Кућни врапци су изузетно прилагодљиви. Пронађени су како живе у Долини смрти, у Калифорнији, испод нивоа мора и високу међу Стеновитим планинама, у Колораду. Занимљиво је да постоји један пример њиховог живота испод земље, у руднику угља у Јоркширу у Енглеској, а хране их рудари. Они увек живе близу људи, па се обично гнезде и праве домове у оквиру зграда или кућа. 

Према легенди постао је симбол Београда након турског напада 1456. године, када је међу многобројним страдалима, пронађен један врабац прободен са чак три стреле. Како су оне успеле да погоде мало тело ове животиње, никоме није било јасно. Он је постао симбол страдања, а неки су му приписали и улогу спаситеља, јер је својим животом заштитио три српска војника.  

Врабац је мала птица не дужа од 16 центиметара, а лети брзином од 38,5 километара на час. Ове птице могу да преживе до 5 година у дивљини, мада чак 25 посто никада не дочека другу годину. Међутим, постоји један светски рекордер, који су научници забележили - врабац је успео да доживи 15 година и 9 месеци!

Занимљивости о врапцима:

• Симбол су лојалности у Јапану због своје пријатељске природе и способности да живе у групама
• Да би се кретали по земљи, обично скачу уместо да ходају
• Могу да пливају када су угрожени, чак и под водом  
• Виде свет у ружичастим нијансама
• Њихови вратови имају више пршљенова од вратова жирафа
• Могу умрети од страха, наиме срце им може "пући" када се уплаше
• Када је хладно, скупљају се у гнезду како би угрејали једни друге
• Лети чисте перје у прашини, а зими се чисте у снегу
• Када су нервозни, машу репом да би ублажили напетост
• Уколико су угрожени, врапци могу да пливају и под водом 
• Мушки врапци доминирају над женкама током јесени и зиме, док женке доминирају током лета и пролећа

Врапци живе у руралним и урбаним подручјима широм света. Међутим, како су некади били у огромном броју, сада се полако пробијају на листу угрожених животиња.

Популације кућних врабаца су у паду у већем делу Западне Европе. Само у Лондону забележен пад од 60 посто током протекле деценије. Као једно од могућих објашњења за ову појаву, убрајају се модерне пољопривредне праксе које остављају мање делова житарица на пољима (које птице користе у исхрани), као и повећану употребу пестицида на урбаним њивама.

Нису врапци угрожени само у Европи, и код нас се све теже могу видети ове веселе птице. Разлог лежи у промењеном начину живота и промени еко система. Пре свега појава све већег броја врана, које као веће и јаче птице, не само што пре дођу до хране, већ и отимају мале врапце из гнезда.

Крајем априла, почеће сезона парења врабаца, чија је песма била инспирација многим песницима у Србији. Како би опстала и наставила да нас увесељава, овој паметној птици је потребна помоћ у виду мало мрвица. А заузврат добићете прелепу песму, оданог пријатеља и не заборавите нашу пословицу "Боље врабац у руци него голуб на грани".