Цезар салата, пица Маргарита и Павлова торта - по коме су названа ова позната јела
Према легенди, један од кулинарских симбола Италије осмислио је 1889. године пицајоло Рафаеле Еспозито, приликом посете краљицe Маргарите Савојске Напуљу. Како је краљица желела да се приближи људима и проба једноставну храну, Еспозито је за њу направио пицу од босиљка, сира и парадајза и назвао јело по њој. Три наведена састојка симболизују боје италијанске заставе: зелену, белу и црвену. Предност "Маргарите" је у томе што комбинација минималног броја намирница које улазе у рецептуру, чини ову пицу једним од најукуснијих и најпопуларнијих италијанских јела а "Маргариту" многи називају краљицом међу пицама.
Јаја Бенедикт
Неизоставно јело америчког бранча су јаја Бенедикт. Припрема овог јела је врста уметности коју свако, ако жели, може да савлада. Постоји неколико теорија о пореклу овог специјалитета.
Према једној од теорија, 1860-их, редовној посетитељки једног њујоршког ресторана, госпођи ЛеГранд Бенедикт, досадио је стандардни мени са својим избором јела. Разговарала је о томе са куваром који је затим освежио уобичајени мени и додао нову ставку - поширана јаја сервирана на препеченом тосту, са танким кришкама шунке и све преливено холандез сосом. Јело је назавао "Јаја Бенедикт", управо по њој.
Према другој теорији (која се сматра најпоузданијом), јаја Бенедикт је измислио пензионисани брокер Лемуел Бенедикт 1894. године који је одсео је у хотелу Волфорд. Причало се да се једног јутра појавио у ресторану хотела и покушавајући да нађе лек за мамурлук, тражио обилан доручак који је сам осмислио. Бенедикт је смислио да ће комбинација "препећеног тоста, пошираних јаја, хрскаве сланине или шунке и холандезг соса" у томе помоћи па је затражио да му ово и направе. Ова теорија је заинтересовала кувара, па је јело уврстио у јеловник, назвавши га по аутору.
Коб салата
Америчка Коб салата, омиљено јело глумице Џенифер Анистон, је издашна салата богата протеинима и влакнима. Измислио је 1937. године Боб Коб, власник ресторана у Холивуду. Помешао је храну коју је нашао у фрижидеру (зелена салата, парадајз, авокадо, зелени лук, сир и кувана јаја) и кувану сланину. Овако добијеном салатом послужио је шоумена Сида Граумана којем се јело толико допало да се већ следећег дана вратио у локал и наручио "Коб" салату.
Цезар салата
Светски позната зелена салата нема никакве везе са староримским политичарем, Јулијем Цезаром. Измислио је 1924. године кувар Цезар Кардини, који је држао ресторан у Мексику. Овај ресторан, био је омиљено место међу американцима, и зато стално пребукиран, с обзиром да је у САД тада важила прохибиција. Једног дана у кухињи је понестало готово свега, а Кардини је одлучио да направи предјело од преосталих састојака: зелене салате, јаја, тоста, пармезана, вустерширског соса и маслиновог уља. Претпостављало се да се листови зелене салате узимају руком и умачу у сос. Касније је јело добило свој познати изглед каквог га данас знамо.
Карпаћо
Ђузепе Ципријани, оснивач Хари'с бара (Harry’s Bar) у Венецији, осмислио је карпаћо за грофицу Амалију Нани Мочениго којој су лекари забранили да једе кувано месо. Међутим, Ципријани је пронашао решење. Послужио је грофици танке кришке сировог говеђег меса и обогатио их сосом од белог винског сирћета, жуманца, маслиновог уља, сенфа, соли, бибера, вустерширског соса, млека и лимуновог сока. Изглед на тањиру је подсећао на шему боја слика ренесансног уметника Виторeа Карпача. Сликарев рад послужио је као инспирација за назив јела.
"Павлова" торта
Ваздушни десерт на бази безе кора, назван је по великој руској балерини Ани Павловој. Двадесетих година прошлог века, балерина је посетила Аустралију и Нови Зеланд, а ове две земље се скоро стотину година споре ко је од њих смислио чувени десерт. Према једној верзији, Павлову је створио Новозеланђанин, кувар хотела у Велингтону кога је инспирисала туту сукња балерине. Биограф Ане Павлове Кит Мони, се држао ове теорије. Међутим Аустралијанци творцем "Павлове" сматрају кувара из Перта Берта Сакса, али основа аустралијског десерта био је желе а не безе.
