Сви великани књижевне сцене имали су своје пороке: једни су волели да пију, други да се коцкају, трећи нису могли одолети женама лаког морала, урушавајући на тај начин свој углед и уништавајући своје породице, а неки су волели све то заједно. Један од њих био је и Фјодор Достојевски, писац светског гласа који је за собом оставио бројна књижевна дела која су и данас ненадмашива. О његовом животу круже многе легенде, неке од њих су истините а неке нису никад потврђене.
Достојевски је био непоправљиви коцкар, а рулет - његова велика љубав
Страст према коцкању Достојевски је открио сасвим случајно 1860-их година, иако је волео да с времена на време коцка још у раној младости. У бројним документима и списима из времена када је Достојевски живео, спомиње се његова велика љубав према рулету, а пик његовог порока био је у периоду између 1863. и 1863. године, када је писац први пут посетио Европу. Иако је волео, коцка му није "ишла", а сваки његов покушај да се извуче из пређашњих дугова завршавао се новим задуживањем или залагањем онога што има, не би ли се вратио у игру или отплатио дуг. У игри је било свачега: од сатова и златних ланчића, преко одеће, све до вереничког прстења - прстен своје друге супруге, Ане Григоријевне, заложио је једном, а свој чак осам пута.
Два пута се женио, а о првој жени је водио рачуна до краја њеног живота
Фјодор Достојевски имао је два брака. Са првом супругом, Маријом Дмитријевном Исајевом, коју је оженио када је имао 34 године и коју су њихови савременици описивали као згодну, "доста лепу" плавушу, поступао је крајње ужасавајуће: не само да су свађе биле готово свакодневне, већ је у браку имао и љубавницу. Сирота Марија једно време је трпела Фјодорово недостојанствено понашање, да би на крају пресекла - заједнички живот "није њихова шољица чаја" и боље је да живе одвојено. Ипак, и поред тога што су живели одвојено, у Маријином најтежем периоду живота, када је боловала од туберкулозе, Фјодор се на све начине трудио да јој помогне - возио је лекарима у различите градове, организовао помоћ патронажних сестара и њене последње тренутке живота провео са њом.
Са другом супругом, Аном, рекло би се, да се Фјодор коначно скрасио: нова супруга трудила се целом свету да покаже лепшу слику њиховог односа, вешто скривајући све ситне несугласице и проблеме, а своје мемоаре које је стенографски записивала, приликом дешифровања незнатно је украсила, ублаживши описе свађа са супругом кога је толико волела. У браку са Аном, Фјодора друге жене нису занимале, све лажи и преваре оставио је иза себе пре него што је упловио у емотивни однос са њом.
Да је волео пороке, а и пороци њега, говори и чињеница да је у младости раскалашни Достојевски јако волео да посећује борделе, а жене лаког морала биле су његова пасија. У свом писму брату из 1845. године, Фјодор је до детаља описивао тадашњу ситуацију у борделима: "Минушке, Кларушке, Маријане...све су лепше него икада, али коштају ђаво и по. Ових дана Тургењев и Белински су ми очитали буквицу за мој разуздани живот." Прича о сифилису, иако се често спомиње, никада није потврђена, иако није немогуће да је из својих пустоловина донео неку бољку.
Чај је волео више од свега
Уколико сте прочитали макар једно књижевно дело Достојевског нећете бити изненађени овом чињеницом, будући да је чак и у романима омиљени напитак сваког јунака био управо чај. Познаници руског писца увек су се присећали колико је волео чај - пио га је уз ручак, уз колаче и док је радио, а припремао га је са посебном пажњом, водећи рачуна да буде довољно јак и обавезно заслађен двема коцкицама шећера. Када би у неком тексту или књизи прочитао како неко ужива у шољици чаја, несвесно би кренуо ка самовару, а његова супруга Ана писала је и да су током сваког путовања у иностранство обавезно морали да пронађу продавницу чаја, не би ли купио довољну количину за све дане боравка.