У научном истраживању које су спровели истраживачи пекиншког Националног центра за неуролошке поремећаје учествовало је 29.000 особа старијих од 60 година, чије су когнитивне функције у тренутку отпочињања истраживања (2009. године) биле без отклона. Добровољцима су процењене и радне способности, али и присуство АроЕ гена у организму, који је одговоран за развој Алцхајмера, најраспрострањенијег типа деменције. Затим, у наредних десет година праћене су когнитивне способности учесника ради утврђивања да ли постоје измене и одступања у односу на почетно стање, и уколико постоје, у којој мери су оне условљене начином живота.
За сваког учесника израђен је специјални (индивидуални) показатељ здравог живота, који се састојао од шест различитих фактора:
Здрава исхрана - конзумација препоручене дневне дозе намирница, и то најмање 7 од укупно 12: воће, поврће, риба, месо, млечни производи, со, путер, јаја, житарице, махунарке, коштуњаво воће и чај
Регуларне физичке активности - препоручена умерена физичка активност у трајању од максимално 150 минута недељно, и не више од 75 минута енергичне физичке активности
Активни социјални контакти - дружење са члановима породице и пријатељима не мање од два пута недељно, одлазак на састанке и вечерње изласке
Когнитивна активност - писање, читање, играње друштвених игара или нека друга интелектуална активност, не мање од два пута недељно
Престанак пушења - уколико особа никада није била корисник дуванских производа, овај фактор се аутоматски зарачунавао
Престанак употребе алкохолних пића - уколико особа никада није конзумирала алкохол, овај фактор се аутоматски зарачунавао
Закључци кинеских научника потврдили претпоставке - начин живота утиче на развој деменције
На основу оцене свих фактора, утврђено је да се здрава и избалансирана исхрана нашла на првом месту по утицају на памћење, на другом месту – когнитивна активност, док је треће место по утицају на памћење имала физичка активност. Занимљиво је и да присуство гена АроЕ (који је одговоран за развој Алцхајмера) имао далеко мањи утицај при здравом начину живота, док само одсуство гена уз лош квалитет живота није било гаранција за живот без Алцхајмера.
Превенција деменције почиње у младости
Иако су развоју Алцхајмера подложније особе старије од 65 година, бригу о здрављу са циљем превенције настанка и развоја ове болести требало би водити од саме младости. Поменуто истраживање кинеских научника прокоментарисала је и Сузан Мичел, учесница истраживачке групе за истраживање Алцхајмера "Alzheimer's Research UK": "Истраживање је спроведено веома добро, будући да су се учесници посматрали у довољно дугом временском периоду. Оно је потврдило, али и допунило постојеће претпоставке да здрав живот може подржати памћење и когнитивне способности и у старијем добу, будући да тек мали број људи зна да постоје конкретни кораци које се могу предузети да би се умањила вероватноћа за развој деменције."