Музика - "машина времена" која у нама буди сећања

Седите у таксију и одједном креће добро позната мелодија, која већ у првих пар тренутака изазива налет емоција које нисте искусили годинама. Било да се ради о некој песми из раног детињства коју нисте чули још од тада или мелодији коју повезујете са значајним животним догађајем или људима који су вам драги, већ са првим тактовима вам срце заигра јаче, а у глави се смењују давно заборављене слике.

Музичко аутобиографско памћење

Феномен при коме одређена мелодија или њени делови изазивају мисли о догађајима или људима из прошлости у пракси се назива музичка аутобиографска меморија. Њено јављање условљено је јаким неуронским везама које су се у одређеним деловима мозга створиле у прошлости, у моментима који су за нас у том тренутку били значајни – било да је у питању неки радостан догађај (први сусрет са вољеном особом, венчање или дипломирање), тужан (попут емотивног растанка), па чак и онај који нам је улио страх.

Како музика утиче на буђење успомена

Један од разлога због чега је музика снажан окидач успомена јесте због тога што се она обрађује у различитим деловима мозга, укључујући и хипокампус и амигдалу. Хипокампус је кључна регија мозга за консолидацију памћења, док је амигдала укључена у обраду емоција, посебно страха и задовољства. Када чујемо добро познату мелодију, ови делови мозга се активирају, а сећања и емоције повезане са њом као да испливавају на површину. Притом, што смо више пута чули одређену песму у специфичном контексту, она се јаче повезује са тим сећањима и емоцијама.

"Имам једну пријатељицу са којом се дружим већ пуних осам година и са којом се стицајем околности веома ретко чујем – тек понекада разменимо коју поруку или прокоментаришемо неку објаву на друштвеним мрежама. Али и после осам година, на прве тактове песме "Тејк јор тајм" ("Take your time") од Сема Ханта сетимо се једна друге – и обавезно пошаљемо гласовну поруку са делићем песме", наводи Александра. "Не постоји нико други на кога ме та песма асоцира. То је неки вид наше традиције коју негујемо и која нас враћа у прошлост и подсећа на период када смо проводиле доста времена заједно."

Други разлог зашто је музика толико ефикасна у евоцирању успомена је тај што се на веома директан начин дотиче наших емоција. Она има способност да изазове снажна осећања радости, туге, носталгије и још многе друге, а ове емоције могу бити блиско везане за наша сећања на одређене догађаје или периоде у нашим животима. Постоје и поједини наводи који сугеришу да су одређене врсте музике можда боље у евоцирању успомена од других: на пример, песме које имају јаку емоционалну резонанцу или које се на неки начин посебно памте (по дирљивим стиховима или специфичној мелодији) снажније евоцирају сећања од оних које нас нису ни на који начин дотакле.

Постоји и трећи, не мање значајан разлог, због кога музику везујемо за осећања: када чујемо музику у којој уживамо, у нашем мозгу се ослобађа допамин, који је повезан са осећајем задовољства и наградом, стварајући тиме позитивну асоцијацију на музику. Ова асоцијација се затим може повезати са одређеним успоменама које настају у тренуцима док мелодија свира - а онда када је изнова чујемо, наш мозак изнова (као по навици) лучи допамин, будући да је организам повезао мелодију са осећајем задовољства.

Музика буди и културна и историјска сећања

Занимљиво је да музика може да изазове не само лична сећања (она која смо проживели), већ може изазвати и културна и историјска сећања, као и емоције које су универзалније. На пример, одређено музичко дело може бити повезано са одређеном ером, попут шездесетих година, и слушање те музике може изазвати осећај носталгије за тим временским периодом, чак и ако га сами нисмо преживели. Слично томе, познато је да одређене врсте музике, као што су успаванке или бржа, плесна музика, изазивају специфичне емоционалне реакције код људи у различитим културама.