Номикаи - зашто јапански бизнисмени спавају на улицама?

Шетњом кроз улице Токија се могу видети бројне знаменитости: Токијски торањ, мноштво традиционалних храмова, музеја, али и средовечни бизнисмени који спавају на улицама, у јавном превозу (на поду воза) или неспретно шетају кроз град, тражећи свој дом.

Пре неколико година интернет су преплавиле фотографије јапанских бизнисмена, које су брзо постале хит. На фотографијама се могу видети мушкарци у оделима, који носе угланцане ципеле и кожне торбе. Делују као типични бизнисмени који се могу видети у свим великим градовима света.

Ипак, оно што је најупечатљивије није њихов изглед, већ ситуације у којима се налазе. Сваки од мушкараца лежи на бетону, клупи, међу жбуњем на улици, на степеницама или у јавном превозу. Изгледају као да су утонули у дубок сан и заборавили на јапанско правило показивања искључиво најбољег лица у јавности.

Како је дошло до тога да пословни и "озбиљни" људи попију толико алкохола да се онесвесте на сред улице? Одговор је: номикаи.  

Номикаи (номи – пити, каи – догађај) су обавезна друштвена окупљања у пословном свету Јапана. На пример, када шеф одсека или директор фирме организује номикаи, важно је присуствовати, јер то представља велики знак поштовања. Није препоручљиво "издвајати" се од других и одбити позив, без обзира ако је сутрадан радни дан за који се мора рано устати. Такође, веома је важно прихватити свако пиће које директор понуди, не само из пристојности, већ и због потенцијалног унапређења на послу.

У већини случајева, номикаи се одржава у ресторану или бару и често траје до касно у ноћ. Због тога, многи бизнисмени немају начин да се врате до куће, јер су пропустили последњи воз, а хотели и таксији су исувише скупи. Ово је разлог (и због дејства алкохола) због чега многи "одлуче" да спавају на улицама.

Феномен је постао прилично популаран у свету и онесвешћени "модели" су послужили као инспирација појединим уметницима. Многи су правили документарне пројекте и фотографисали уснуле бизнисмене, али уз индиректне критике на пример сурове пословне кулутуре. У професионалном (и академском) свету Јапана је неопходно увек давати максимум и ићи до сопствених менталних и физичких граница. Због превеликих очекивања за појединца, велики број становника пати од прекомерног стреса, усамљености и депресије.  

Постоји и неколико профила на друштвеним мрежама који искључиво постављају пијане, исцрпљене бизнисмене. Профили су најчешће шаљивог карактера, а служе и као добар подсетник: превише посла, као и превише забаве могу бити лоша идеја.