Магазин

На вези са Кремљом - Чему служи жути фиксни телефон и да ли је могуће позвати Путина

Да би се договорио телефонски позив са првим човеком Руске Федерације потребно је да се поклопи много "коцкица", а уговарање подразумева читаву процедуру коју служба за протокол поштује без изузетака. Колико траје усаглашавање позива, да ли постоји могућност да Владимир Путин тек тако позове председника друге државе и због чега се на телефонској линији кабинета непрестано репродукују књижевни класици?
На вези са Кремљом - Чему служи жути фиксни телефон и да ли је могуће позвати Путина© Wikimedia Commons / Press service of the Government of Russia

Својевремено се у медијима појавила информација да је руски председник Владимир Путин позвао Доналда Трампа телефоном док је он био на састанку са британском делегацијом, због чега је позив био одбијен - ипак, ово је само још један у низу наслова који су далеко од реалности. Штавише, просто је немогуће да се унапред договорени позив не одигра, будући да су процедуре и више него комплексне. Како заправо протиче организација телефонских позива између руског и председника других земаља и шта све подразумева жестоко уређен протокол Министарства спољних послова и Кремља?

Како до позива са Владимиром Путином

По правилу, предлог да "се чују преко телефона" заинтересована страна упућује путем дипломатских канала - Министарства спољних послова или његовог представништва у Русији, односно амбасаде. Приликом упита за организовање позива неопходно је навести и време и тему разговора, као и оквирна питања о којима ће се у току разговора дискутовати. Након добијања свих неопходних информација канцеларија Министарства спољних послова и друге релевантне институције, укључују се у обраду питања и одговора, а неретко се припрема и неколико верзија одговора на исто питање, зависно од тога у ком ће се смеру одвијати разговор.

Изузетак из овог правила постоји тек за "одабране", попут министра одбране, који Владимира Путина може добити преко специјалне линије - старог фиксног телефона жуте боје који се налази у њиховим кабинетима.

Конкретна ситуација

А шта уколико председнику Путину не одговара предложено време? Разлога за промену предложеног термина може бити неколико: исувише обавеза планираних за тај дан, одсуство председника или здравствено стање, легитимни су разлози по којима Владимир Путин може да помери термин састанка или да га у потпуности откаже. Ипак, дипломатска етика не захтева конкретан разлог за отказивање позива, а једноставна реченица попут "Нажалост, веза неће бити успостављена", коју служба протокола упућује заинтересованој страни као одговор на предлог да се организује позив, јасно ставља до знања да Владимир Путин не види смисао позива или га сматра неумесним.

Усаглашавање термина позива захтева одређено време: некада је то неколико сати, а некада може потрајати и неколико дана, зависно од "конкретне ситуације", термина из дипломатске праксе под којима се подразумевају динамика обавеза председника двеју држава, опречна мишљења везано за агенду, али и лични односи државника: пријатељски, неутрални, затегнути, па чак и непријатељски.

"Врела линија" између РФ и САД

Наравно, уобичајени протокол који се поштује приликом организације успостављања везе подложан је променама услед горућих питања који се могу јавити у екстремним ситуацијама, а тада се за успостављање везе обично користи "врућа линија" преко које се председник Руске Федерације и Сједињених Америчких Држава без претходног договора и усаглашавања повезују. Сигнал се преноси преко сателита, а дежурни оператери у случају нужде повезују лидере двеју земаља за мање од минут. Осим тога, између Кремља и Вашингтона непрестано је активна и "врућа линија" у текстуалном формату. Иначе, да би се линија контролисала у режиму реалног времена, преко ње се непрестано репродукују класици књижевности.

Ко се све налази "иза линије"

Будући да од тачности формулације или потенцијалне двосмислености која се може јавити међу званичницима зависи глобална политика, разговори највиших државних званичника никада нису "у четири ока". Из тог разлога протокол захтева да позиву обавезно присуствују преводиоци, чак и у ситуацији када се двоје државника одлично споразумевају на неком од страних језика. Тако на пример, иако се разговор води између Ангеле Меркел, која прича и разуме руски, и Владимира Путина, који у потпуности влада немачким језиком, на линији ће се обавезно наћи и руско-немачки преводиоци. На преводиоцима је веома тежак задатак: не само да се од њих очекује да симултано или консекутивно (реченицу по реченицу) преводе све што су државници рекли, већ и да њихове лапсусе исправљају у ходу, често ризикујући да одређена мисао буде протумачена погрешно.

На линији се често осим председника Путина, његовог саговорника и преводилаца налазе и друга лица, попут специјалиста за техничку подршку, који воде рачуна о квалитету линије и свим техничким параметрима, официра службе безбедности и записничара, који "хватају" белешке на основу којих се касније издају званична саопштења за јавност. Сви они налазе се "у позадини" - у својим канцеларијама у згради Министарства.

Безбедност на највишем нивоу

Савремене телефонске линије које се користе у Кремљу и Министарствима, опремљене су посебним системом који омогућава потпуну заштиту, те је прислушкивање или непланирано укључивање у телефонски позив немогуће. Аналогни сигнал који преноси глас претвара се у дигитални, који се затим кодира комплексним криптографским кључем који се током позива мења и неколико десетина пута (на сваких пар минута), а сви кључеви генеришу се помоћу компјутера методом случајног избора, при чему се алогритам мења у ходу, једнако спонтано. На тај начин, сигнал се кодира на излазу из строго заштићеног чвора, а његово дешифровање дешава се на другом крају линије – а чак и ако неко успе да "пробије" све заштитне баријере и неовлашћено приступи позиву, он ће се аутоматски прекинути.

"У оваквим безбедносним условима додатна провера ко седи са друге стране линије једноставно је беспотребна, приступ специјалним линијама има строго ограничен и контролисан круг људи", навео је Александар Панов, шеф катедре за дипломатију Московског државног универзитета међународних односа.

Путин нема ни мобилни телефон, а ни "смартфон"

У једном од многобројних обраћања јавности, прес-секретар руског председника Владимира Путина, Дмитриј Песков одговорио је на питање које многе занима – да ли Путин има мобилни телефон: "Председник нема смартфон. Имати смартфон данас значи бити потпуно транспарентан, будући да његовим коришћењем цео свој живот стављате на видело. Сагласно томе, председник државе каква је Русија, користи само старе добре телефоне са кодираним линијама који ће надживети све смартфоне".

image