Они не постоје, а имају милионски број пратилаца

Сви смо упознати са данашњим инфлуенсерима који достижу ниво популарности великих звезда, пласирајући разне брендове својим пратиоцима. Овај концепт је отишао корак даље када се 2016. године на Инстаграму појавила ''Лил Микела''. Садржај који је постављала није нарочито другачији од свега што смо до сада виђали и деловао је као типичан профил 19-годишње девојке. Међутим, разлика је у томе што Микела уопште не постоји. У питању је компјутерски генерисани виртуелни профил.

Начин на који ови карактери приказују своје интеракције са људима и светом око себе је веома другачији од анимираних или холограмских ликова који некада наступају на концертима. У објавама ових инфлуенсера можемо видети њихов свакодневни живот, како уживају са пријатељима, посећују догађаје и живе као реални људи. Поред спонзорисања на Инстаграму, ове виртуелне личности често праве песме и колаборације са уметницима или великим модним кућама.

Виртуелни инфлуенсери презентују свој живот који делује толико уверљиво, да су се многи на почетку питали да ли је у питању права особа или не. Занимљиво је да, иако многи знају да њихов идол не постоји, не устручавају се од подржавања у промовисања њихових профила или канала. Овакав тип развоја друштвених мрежа се може посматрати као још једна грана Метаверзума. Осим фасцинације јавности, зашто их компаније виде као добру пословну прилику?

Важна ставка је то што њихово понашање, изјаве и ставови могу бити филтирирани и контролисани. Не постоји ризик од скандала који би могао оштетити репутацију неког бренда.  Самсунг, Балман, Икеу, само су неки од брендова који су поверили своје кампање виртуалним лицима.Такође, ''роботска'' лица и гестови убачени у реални свет и ситуације стварају интригу и привлаче пажњу. Многи на друштвеним мрежама коментаришу како им се овај концепт не допада, али у исто време не могу да одврате поглед. Неки прихватају овакву промену, сматрајући да је у складу са временом у ком се налазимо, док други страхују да ће ово постати норма кроз неколико година и да може негативно утицати на нашу перцепцију реалности. 

Иза оваквих инфлуенсера стоји тим инжењера, аниматора и уметника који деле жељу за развијањем ликова и прича који могу позитивно утицати на људе на један савремен, технолошки начин. Америчка компанија ''Бруд'' је креирала Микелу у нади да ће јавност постепено прихватити сједињаваље дигиталног и реалног света. 

После Микеле, створено је још неколицина оваквих инфлуенсера, различитих имиџа и особина. Међутим, како им расте популарност, тако расту и сумње јавности. Тренутно се не може са сигурношћу рећи да ће овакви профили заменити стваран свет и људе на мрежама и у пословима. У исто време, вероватноћа да ће било ко од нас упознати Кајли Џенер и Микелу је подједнако мала, па се можемо запитати да ли је оваква дигитализација заиста велики проблем?