Постоји једна стара, занимљива прича која се везује за железницу која повезује две руске престонице, Москву и Санкт Петербург, која се препричава већ вековима, а главни актери ове анегдоте су император Николај Павлович, његов прст и - железница. Сигурно се питате шта их повезује, а ми у наставку доносимо занимљиву анегдоту која "живи" већ вековима.
"Прст Императора" - легенда стара вековима
Трасу за железницу која ће повезивати Москву и Санкт Петербург својевремено је на карти исцртао сам император Николај Павлович, користећи лењир - он је повукао праву линију између два најзначајнија у та времена руска града, а по његовој наредби железница је требало да прати ту линију, будући да је то био најкраћи пут.
Постоји легенда да је император не само повукао равну линију, већ допустио и једну грешку том приликом: држећи лењир једном руком и повлачећи линију другом, царска оловка се "саплела" о императорски прст и испратила његов облик, а послушни инжењери, који нису имали храбрости да га исправе, поступили су баш онако како је Николај Павлович на карти нацртао – и железницу саградили са обилазницом (у делу где је оловка "заобишла" прст). У ову причу могао би поверовати свако ко би погледао трасу којом је железница прошла – на њој се јасно видело да кривина, названа Веребинска обилазница.
Ипак, све ово је само легенда, а у стварности је све било доста једноставније: никакав лењир и никакав императорски прст нису постојали, а повод за изградњу обилазнице лежао је у несугласици између чланова комитета који су били задужени за изградњу железнице.
Комитет је био подељен на два "табора": један који је био за то да се трошкови оптимизују и железница изгради праволиниијски и други – који је био за то да се равна путања измести на тој деоници, како би железница прошла и кроз Новгород. Иначе, император је био за повољнију варијанту. Али, због чега је онда ипак донета одлука да се направи обилазница?
Права истина Веребинске обилазнице
Николај I заиста је важио за суровог, педантног и императора опседнутог контролом, коме је мало ко смео да се супротстави. Испрва је железница изграђена праволинијски (баш онако како је император захтевао), али су се инжењери сусрели са тада непремостивим проблемом – невероватно великом разликом у надморској висини између двеју деоница. Наиме, станица Мстински мост налазила се на надморској висини од 79 метара надморске висине, док је следећа станица, Торбино, била смештена на висини од 192 метра надморске висине.
Између њих налазио се веома стрм, 21 километара дуг брег, чије је прелажење машиновођама представљало невероватан изазов: приликом спуштања кочиони системи на возовима практично су "горели" од непрестаног трења услед кочења, па су возови једва успевали да закоче, док приликом пењања на поменути брег нису имали довољно снаге да се попну, те је композиција морала да се расклапа, и тако део по део да прелази брег. И поред свих потешкоћа машиновође нису одустајале, јер - цар је рекао да железница мора ићи преко брега.
Трагедије које су промениле трасу железнице
Вероватно би она била таква и данас, да се нису догодиле две трагедије. Прва се догодила у фебруару 1852. године, три месеца од свечаног отварања железнице, приликом успона на брег део композиције који је већ савладао нагиб и остао на врху, откачио се и сурвао низбрдо, изазвавши директан судар са другом половином композиције, која се тек пењала узбрдо.
Друга се десила 17 година касније, када је цео Мстински мост, по коме је и названа једна од две станице на тој деоници изгорео - инжењери су закључили да би даље коришћење ове трасе било исувише ризично.
Управо због тога направљена је обилазница дуга пет километара, чија се изградња завршила 1881. године, и управо овако се појавила обилазница која је подсећала на прст Николаја I – "Прст императора".
Прст императора је постао прст Стаљина
Како је анегдота која се везује за прст императора била крајње занимљива, многи су је користили и модификовали у складу са сопственим нахођењем. Тако су, на пример, у 20. веку главни "јунаци" сличне анегдоте постали отац народа, Стаљин, и Транссибирска магистрала, а многи туристички водичи и дан данас туристима препричавају овај догађај као реалистични део историје.