Примање комплимената може бити непријатно, чак и када сами верујемо да их заслужујемо. Иако нам у тренутку делује као да смо једини који имају такав проблем, већина људи се "бори" са комплиментима. Интеракција, која би требало да буде позитивна, парадоксално доводи до негативних емоција. Ипак, постоји неколико објашњења за овај феномен.
Прво има везе са самопоуздањем. Особе које увек размишљају о својим недостацима и пате од осећаја ниже вредности могу имати велике потешкоће приликом примања комплимената, јер не могу поверовати да заслужују похвалу било које врсте. Понекада се догоди да се негативна перцепција о самоме себи само појача, уместо да комплимент буде гориво за самопоузање. Најбоље је посветити се раду на себи и открити зашто прихватање лепих речи од других представља толико изазов.
Екстремнији пример везан за недостатак самоуверења је социјална анксиозност, која наводи на детаљно преиспитивање интеракција са другим људима и сумњу у себе, која може знатно отежавати свакодвневни живот. Ако сама помисао на примање комплимента проузрокује веома негативна осећања, онда је можда најбоље потражити помоћ.
Други случај је устручавање од примања комплимента јер појединац жели да делује скромно. Особе које су исувише задовољне собом могу изгледати препотентно, па многи избегавају лежерно прихватање похвала, да не би деловали надмено. Тешко је пронаћи добар баланс, зато што се увек охрабрује љубав према себи, али постоји невидљива граница коју "не би требало прећи", од које многи стрепе.
Још један занимљив узрок може бити и инстинкт, поготово ако комплимент долази од особе у коју немамо поверења или са којом нисмо у добрим односима. Уместо да главни акценат буде позитивни коментар, мозак ће усмеравати пажњу на све негативне разговоре које смо раније имали, као врста подсетника и "заштите".
Ипак, то не мора увек бити "правилан" начин размишљања. Ако је могуће, некада је корисно оставити лоше искуство по страни и учествовати у размени лепих речи. Осим што је добро градити позитивну слику о себи, може бити и добар корак у исцељењу односа на зрели начин.
Добро је "увежбавати" прихватање комплимената, јер ће сама интеракција бити пријатнија, али ће бити и добар корак у стварању позитивне слике о себи. На пример, када завршимо пројекат око којег смо се заиста потрудили и поносни смо на себе, у реду је бити срећан када други то примете. Ако смо одлучили да направимо модни ризик и променимо стил на одређени дан, комплименти других могу бити уверење да смо направили добар избор.
Добар тест може бити бележење сопствених постигнућа и врлина. На почетку ће можда деловати блесаво, али временом ће бити лакше идентификовати своје позитивне особине и следећи комплимент можда неће деловати толико "страшно". Једноставно рећи 'Хвала' и осмехнути се буде сасвим довољно у већини случајева.
На крају, важно је добро проценити ситуацију и место на коме се налазимо. У већини западњачких култура, прихватање комплимента је пристојно и скоро увек очекивано, а негирање може бити знак непоштовања друге особе и њиховог мишљења. С друге стране, у појединим земљама на истоку се очекује да појединац брзо одмахне руком/главом, чак и на најмањи комплимент, показујући да је скроман и увек вољан да се унапређује.