Ауторска права су често веома компликована тема, поготово када су у питању нејасни извори или нерешена питања о правом настанку оригиналних ликова. Често се дешава да лик којег многи асоцирају са одређеном граном забавне индустрије заправо потиче из поптуно другачијих извора, као што су, на пример, новеле написане деценијама уназад. Главни лик новеле може постати јунак филма, који добије већи успех и популарност него првобитно дело, па питање о правима на наведен лик постану замршена.
Слични случајеви се могу видети у следећих неколико примера познатих карактера широм света, који могу бити слободно интерпретирани и искоришћени данас:
Фантом из опере
Француски аутор Гастон Леру написао је роман "Фантом из опере" пре више од сто година, а када је прошло седамдесет година од Гастонове смрти, прича је постала јавно власништво 1952. године. Занимљиво је да се Фантом из књиге зове Ерик, док се у наредним филмским адаптацијама не спомиње његово име.
Од тада су направљени бројни филмови који дочаравају причу, почевши од оног из 1925., а "Фантом из опере" је постао један од најпознатијих и најгледанијих мјузикла на свету. Први пут се приказао 1986. године у Лондону, у позоришту Вест енд, па затим две године касније на Бродвеју у Америци. Мјузикл је погледало преко сто четрдесет милиона људи до данас и зарадио је око шест милијарди долара од прве премијере.
Кинг Конг
Један од најпознатијих монструма из света филма је Кинг Конг. Постоје многе филмске адаптације овог фасцинантног лика, који се први пут појавио у филму из 1933. године. Филм припада продукцијској кући "РКО", која је Кинг Конга представила као негативца, а у скоријим адаптацијама има улогу "трагичног хероја".
Прича о ауторским правиmа Кинг Конга је мало замршена: џиновска горила се први пут јавно описала у новели која је написана по узору на филм, али филм је почео да се пријазује тек месецима након што је новела постала јавна. Пошто нису обнављана права на књигу, она је сада у јавном власништву. Ипак, сам лик Кинг Конга не припада ни једном одређеном креатору, јер је наводно настао из више различитих извора.
Шерлок Холмс
Најпознатији детектив на свету припада јавном власништву од јануара ове године. Његове приче и авантуре су добиле више филмских и серијских адаптација кроз године, али аутори од сада имају много већу слободу интерпретација лика.
Шерлок је први пут представљен у серији новела 1888. године и његов однос са доктором Џоном Вотсоном је један од најпознатијих у историји забавних медија. Последња авантура овог детективског пара је објављена 1927. године, а за коришћење лика Холмса се донедавно увек тражило одбрење представника оригиналног аутора.
Морнар Попај
Илустратор Елзи Сегар је креирао морнара, познатог по својим борбеним вештинама након конзумирања спанаћа, пре скоро сто година. Попај припада јавном власништву од 2009. године, али у Америци још увек није могуће преузимати лик и правити измене и интерпретације с обзиром да се тамо Сегар није сматрао оригиналним креатором Попаја, већ су права на лик Попаја припадала компанији која је унајмила илустратора и истичу следеће године.
Вини Пу
Иако се везује за компанију "Дизни", Вини Пу је заправо лик из књиге за децу, написане 1926. године, што значи да су ауторска права истекла и да је свако слободан да користи карактер меде и његових животињских пријатеља. "Дизни" га није креирао, већ је популаризовао његову причу, због чега скоро свако на свету асоцира нежног медведа са компанијом.
Ипак, потребно је бити опрезан у сопственој интерпретацији лика, јер ако би пројекат који укључује Винија личио на "Дизнијеву" верзију, могуће је упасти у законски проблем. Тема ауторских права у оваквим случајевима постаје популарна због независне хорор адаптације меде у филму "Вини Пу: Крв и мед", који је изашао у марту ове године.