Сваки човек примећује када проведе неко време у води, добија изражене боре на длановима и стопалима. Међутим, таква промена се не дешава ни на једном другом делу тела и научници већ деценијама покушавају да открију разлог овог феномена. Осим питања зашто се боре појављују, споводе се многа истраживања која показују шта оне могу открити о здрављу појединца.
За појављивање бора на површини коже потребно око три минута потапања прстију у топлој води, у хладној око десет, а научници сматрају да је тридесет минута сасвим довољно за појављивање максималне количине бора.
Реакција тела на воду
Доктори су чак деценијама уназад анализирали до које врсте промена долази у телу када се прсти потапају и наборају, као и шта нам оне могу рећи о здравственом стању човека. Током једне студије којој је циљ био да открије процес и узрок настанка бора, сви учесници експеримента су имали оштећење средњег нерва на једној руци, који помаже у раду симпатичког нервног система (мобилизује тело под стресом). Прсти руке оштећеног нерва нису добили боре након дужег потапања у води, што указује да нервни систем може имати велику улогу у овом процесу.
Другачије истраживање неуролога из Сингапура је показало да што су дуже испитаници држали руке под водом, доток крви у прстима је био све мањи, што објашњава зашто наборани прсти уједно постају блеђи и хладнији. Један од истраживача сматра да знојне жлезде на површини коже пуштају воду унутра, што ремети ниво соли у кожи и доводи до сужавања крвних судова. Губи се "маса" у прстима и долази до бора због преосталог "вишка" коже.
Ако је нервни систем одговоран за настанак бора, то значи да постоји разлог за активно реаговање тела на воду на овај начин, објаснио је за Би-Би-Си неуронаучник и психолог Ник Дејвис. Пре три године је водио истраживање у којем је учествовало око петсто људи. Мерио је колико им је снаге било потребно за држање глатких, пластичних предмета. Очекивано, боље резултате су имали они чије су шаке биле суве, уместо оних који су их на кратко потопили у воду. Међутим, они који су имали мокре шаке, али са набораним врховима прстију, имали су подједнако добре резултате као они који су имали потпуно суве прсте.
"Резултати су били јасни – боре доводе до бољег трења између прстију и предмета и омогућавају коришћење мање снаге за чврсто држање предмета," закључио је Дејвис.
Због наведене теорије, стручњаци упоређују боре на прстима са ђоновима на ципелама или гумама аутомобила, тако да постоји могућност да су оне биле веома корисне за човека током еволуције, како би се боље сналазио у околинама које имају много воде. Ипак, још увек не постоји довољно доказа који могу да потврде да је наведена реакција била искључиво корисна за ходање по влажним површинама и лакше држање мокрих предмета у праисторији.
Помоћ у медицини
Постоје још многа питања без одговора везана за ову телесну реакцију. На пример, није познато зашто је у просеку женама потребно више времена да проведу у води него мушкарцима, како би се појавиле боре на њиховим прстима. Такође не постоји одговор на питање зашто се прсти "опораве" само након десетак минута, кад боре на прстима очигледно могу бити корисне и за свакодневне активности, не само када се налазимо близу воде?
Иако постоје многе нерешена питања, борање прстију може открити многе информације о здравственом стању тела. На пример, до борања долази знатно спорије код људи који имају витилиго и псоријазу, док људи који пате од цистичне фиброзе могу добити веома изражене и велике боре. У појединим случајева, код оних који имају дијабетес тип 2 може доћи до мање наглашеног и споријег појављивања бора. Када долази до асиметрије, то јест када прсти једне шаке добијају боре, а други не, онда то може бити знак Паркинсонове болести, јер нерви не функционишу како треба, јер не реагују на воду.