"Школица одраслог живота" - Када је право време да укључимо децу у кућне послове

Често окупирана развојним активностима попут цртања, плеса, спорта и слично, деца у млађем узрасту бивају потпуно искључена из свакодневних активности, а њихово нормално функционисање захтева непрестану помоћ и подршку старијих чланова породице: они немају разумевање основних ствари попут тога да се ручак није сам скувао, новац није магично појавио на креденцу, а ствари саме сложиле у орман.

Због чега је укључивање детета у кућне послове важно

Када је реч о укључивању детета у кућне послове, подразумева се да то није потпуно "пребацивање" одговорности са родитеља на дете, нарочито не у раном узрасту, већ је то процес постепеног учења који ће код њега формирати одређене навике.

Овакав вид активности може се посматрати као "школица одраслог живота" у којој ће родитељи помагати да савладају организационе вештине још од малих ногу, што касније умногоме значи и за учење, посао и планирање самосталног живота. Захваљујући рутинским активностима, деца имају могућност да науче да себе посматрају као комплетну целину, јединку која има своје место и функцију у породици и друштву уопштено гледано. У које то кућне послове се деца полако могу укључивати од најранијег детињства?

Са навршене две године, детету можете доделити један део послова као што су:

• Брисање прашине на полицама на коме стоје играчке
• Бирање гардеробе коју ће обући у вртић или шетњу
• Слагање ствари на полицу или у корпу за веш
• Бирање обуће коју ће тај дан носити, са акцентом на проналажење одговарајућег пара ципелица или патика
• Додавање ствари које слажете на сушилицу – чарапице, мајице, пешкирићи и слично
• Слагање играчака у корпу након играња

Већ са три године, на претходно савладане вештине можете додати и:

• Потпуно самостално облачење, укључујући и закопчавање дугмића на кошуљама или јакницама
• Помагање око постављања стола за ручавање - додавање салвета, ређање тањира и прибора за јело
• Распремање стола након оброка - одношење тањира до судопере или машине за прање посуђа, брисање стола, бацање салвета и слично

У узрасту од четврте до шесте године, дете би требало да научи да самостално:

• Намешта кревет
• Сипа себи сок, воду и случно
• Сортира веш у корпу - црни, бели и шарени
• Окачи у орман своју јакну или прслук
• Нахрани кућног љубимца и очисти за њим по потреби
• Усиса подове и избаци смеће

У узрасту од седме године, дете би требало навикнути и да:

• Бира себи самостално гардеробу у складу са временским условима напољу
• Спреми ранац за школу или торбу за тренинг
• Иде само у малу набавку до самопослуге - по хлеб, млеко, воће, сокове
• За собом поспреми купатило, пребрише под уколико је наквашен после купања
• Припреми себи једноставан оброк - мусли, сендвич и слично

Како да кућни послови детету причињавају задовољство

Ипак, поред свих набројаних активности, важно је не само шта ћете доделити детету, већ и на који начин ћете га стимулисати да своја нова задужења испуњава савесно и са задовољством. Деци у млађем узрасту помоћи ћете и уколико га пустите да од одређених задатака одабере оне који му навише "леже", премда ће на тај начин оно уживати у томе без притиска и негативних емоција. Дете не мора да ради исто што и ви, на исти начин - дајте му слободу да истражи себе и пронађе најоптималнији начин за обављање неке активности. Такође, у почетку, како би дете стекло навику, побрините се да заједно учествујете у активностима које ћете му касније препустити - тако ћете не само подстаћи дете на активност, већ и побољшати комуникацију и проводити време заједно.