Често окупирана развојним активностима попут цртања, плеса, спорта и слично, деца у млађем узрасту бивају потпуно искључена из свакодневних активности, а њихово нормално функционисање захтева непрестану помоћ и подршку старијих чланова породице: они немају разумевање основних ствари попут тога да се ручак није сам скувао, новац није магично појавио на креденцу, а ствари саме сложиле у орман.
Због чега је укључивање детета у кућне послове важно
Када је реч о укључивању детета у кућне послове, подразумева се да то није потпуно "пребацивање" одговорности са родитеља на дете, нарочито не у раном узрасту, већ је то процес постепеног учења који ће код њега формирати одређене навике.
Овакав вид активности може се посматрати као "школица одраслог живота" у којој ће родитељи помагати да савладају организационе вештине још од малих ногу, што касније умногоме значи и за учење, посао и планирање самосталног живота. Захваљујући рутинским активностима, деца имају могућност да науче да себе посматрају као комплетну целину, јединку која има своје место и функцију у породици и друштву уопштено гледано. У које то кућне послове се деца полако могу укључивати од најранијег детињства?
Са навршене две године, детету можете доделити један део послова као што су:
- Брисање прашине на полицама на коме стоје играчке
- Бирање гардеробе коју ће обући у вртић или шетњу
- Слагање ствари на полицу или у корпу за веш
- Бирање обуће коју ће тај дан носити, са акцентом на проналажење одговарајућег пара ципелица или патика
- Додавање ствари које слажете на сушилицу – чарапице, мајице, пешкирићи и слично
- Слагање играчака у корпу након играња
Већ са три године, на претходно савладане вештине можете додати и:
- Потпуно самостално облачење, укључујући и закопчавање дугмића на кошуљама или јакницама
- Помагање око постављања стола за ручавање - додавање салвета, ређање тањира и прибора за јело
- Распремање стола након оброка - одношење тањира до судопере или машине за прање посуђа, брисање стола, бацање салвета и слично
У узрасту од четврте до шесте године, дете би требало да научи да самостално:
- Намешта кревет
- Сипа себи сок, воду и случно
- Сортира веш у корпу - црни, бели и шарени
- Окачи у орман своју јакну или прслук
- Нахрани кућног љубимца и очисти за њим по потреби
- Усиса подове и избаци смеће
У узрасту од седме године, дете би требало навикнути и да:
- Бира себи самостално гардеробу у складу са временским условима напољу
- Спреми ранац за школу или торбу за тренинг
- Иде само у малу набавку до самопослуге - по хлеб, млеко, воће, сокове
- За собом поспреми купатило, пребрише под уколико је наквашен после купања
- Припреми себи једноставан оброк - мусли, сендвич и слично
Како да кућни послови детету причињавају задовољство
Ипак, поред свих набројаних активности, важно је не само шта ћете доделити детету, већ и на који начин ћете га стимулисати да своја нова задужења испуњава савесно и са задовољством. Деци у млађем узрасту помоћи ћете и уколико га пустите да од одређених задатака одабере оне који му навише "леже", премда ће на тај начин оно уживати у томе без притиска и негативних емоција. Дете не мора да ради исто што и ви, на исти начин - дајте му слободу да истражи себе и пронађе најоптималнији начин за обављање неке активности. Такође, у почетку, како би дете стекло навику, побрините се да заједно учествујете у активностима које ћете му касније препустити - тако ћете не само подстаћи дете на активност, већ и побољшати комуникацију и проводити време заједно.