Магазин

Шпијунажа са брковима: Бизарна прича о неуспешној мисији ЦИА да уз помоћ мачке прислушкује Русе

Иако мачке важе за својеглаве животиње, ЦИА је из неког разлога веровала да уз одговарајућу обуку могу да се издресирају и постану шпијуни. Такође, желели су да искористи и једну особину ове животиње - радозналост. Сматрали су да ће мачка, повезана са уређајем за снимање звука, моћи да дође и прође непримећено, а да би уз помоћ радио предајника могла да се контролише, и упути на места где ће снимати занимљиве звукове - попут разговора између совјетских лидера.
Шпијунажа са брковима: Бизарна прича о неуспешној мисији ЦИА да уз помоћ мачке прислушкује Русе© freepik/brgfx

У свету шпијунаже било је много необичних и смелих шема за прикупљање обавештајних података. Један такав пројекат укључивао је коришћење безазлене мачке да ради као шпијун. Упознајте "Акустичну мачку" - експеримент ЦИА из  шездесетих година прошлог века, који је имао за циљ да претвори обичне мачке у високотехнолошке уређаје за прислушкивање совјетских лидера. Пројекат је укључивао хируршку имплантирацију електронске опреме за прислушкивање разговора у мачке, као и њихову обуку. Иако све ово може звучати као инсерт из филма о Џејмсу Бонду, прича о Акустичној мачки је истинито и интригантно поглавље у историји шпијунаже.

Акустична мачка била је пројекат америчке обавештајне агенције ЦИА, која је желела да уз помоћ мачака шпијунира Кремљ и совјетске амбасаде.
Мачкама су уграђени чипови који су се налазили у ушним каналима и радио предајник у темену лобање. У теорији, мачке је требало да буду мобилни, лукави али непредвидиви агенти.

За овај пројекат, јавност је сазнала тек 2001. године, када је са докумената, на основу Закона о доступности информација, скинута ознака поверљивости. Акустична мачка није била назив за пројекат роботске мачке, већ се радило о правој, живој и наизглед обичној мачки, са једном битном разликом: у њеним ушима и репу крила су се два микрофона и антена.

Како је својевремено изјавио бивши помоћник директора ЦИА, Виктор Марчети, радило се стварању Франкенштајн мачке: "Исекли су мачку, ставили батерије у њу и повезали је на систем за прислушкивање. Створили су чудовише."

Брз обзира на све нелогичности, ово ипак звучи уверљиво, јер, ЦИА се тих шездесетих година бавила јако чудним активностима - током периода хладног рата, Американци су се довијали на различите начине како би прикупили што поверљивије информације, користећи притом опрему за прислушкивање, шпијунске сателите, па чак и видовњаке, хипонозу и различите халуциногене дроге, понајвише ЛСД.

Стварање високотехнолошке мачке није био једноставан задатак у ери магнетних аудио трака за снимање и рачунара величине собе. Не само то, мачке су морале и даље да изгледају као мачке, без чудних избочина или сумњивих ожиљака.

Радећи са произвођачима аудио опреме ЦИА је направила предајник дужине око 2 центиметра за уградњу у лобању мачке. У почетку је било тешко пронаћи место за микрофон, али се показало да је ушни канал одлично место. Антена је направљена од фине жице и провучена је све до репа, кроз мачје крзно, како би је њена дуга длака лакше прикрила.

Батерије су такође задавале техничарима мало проблема, пошто их је величина мачака ограничила на коришћење само најмањих батерија а самим тим је и ограничила и време које би мачка могла да снима.

Mачка вредна 20 милиона долара

Након тестирања на луткама и живим животињама, пројекат је био спреман и створена је прва Акустична мачка. Међутим, појавио се проблем, мачка је, без обзира на команде ЦИА, била само обична мачка (уз додатак високотехнолошких "изнутрица"), а као што сваки власник мачака зна - оне раде шта хоће. Одлутала би кад би јој било досадно, кад би се узнемирила или постала гладна - јер мачкама је ипак пречи пун стомак од државне безбедности.

Овај проблем је решен још једном додатном операцијом - уграђивањем система жица који је служио за надзор центара за глад и сексуалну активност, не би ли се нагони сузбили, или бар били сведени на минимум. Процењује се да су ови додатни хируршки и трошкови обуке довели до цене пројекта у износу од 20 милиона долара, али је, овај необични крзнени оперативац коначно био спреман да се пусти у стварни свет.

Након годину дана преданог рада и великог броја стручњака који су били укључени у реализацију пројекта, дошло је време за тестирање. На Висконсин авенији у Вашингтону, у посебно опремљеном комбију, једног недељног јутра 1967. године, седело је неколико агената ЦИА. Чекали су двојицу совјетских званичника, у намери да по први пут у реалним условима тестирају функционалност свог уврнутог подухвата.

Мачка у шпијунској акцији 

Пре него што су пустили мачку из комбија, агенти су последњи пут тестирали опрему која је хватала сигнал из мачкиног репа. Опрема је беспрекорно радила, сигнал је био јасан. Чекало се само да мачка успешно обави свој део задатка. Међутим, само неколико секунди након што је пуштена, мачка је настрадала. На њу је налетео такси и усмртио је на лицу места, уништивши притом године рада, као и 20 милиона долара.

Очекивано, ЦИА је прекинула овај прескупи пројекат због великих тешкоћа у тренирању мачака, односно да ураде било шта на команду.

image