У кући која је припадала политичару и дипломати, Јеврему Грујићу, у подруму зграде у Светогорској 17, група младих људи се окупљала код његовог праунука Лазара Шећеровића, да слуша плоче. Како су таква дружења постала учесталија, подрум је добио други назив и тако постао дискотека под називом "Код Лазе Шећера".
Како у то време није било могуће постати приватни власник, дискотека је отворена под покровитељством Кошаркашког Клуба Црвена Звезда. На отварању дискотеке ,која је названа "Цепелин" 24. априла 1967. године, био је присутан војни и политички врх земље и дипломатски кор, служио се кавијар са Титових послужавника. Међу званицама су били Мира Траиловић, Јован Ћирилов и скоро цео глумачки ансамбл првих комшија из "Атељеа 212". Радно време је било од пола седам до један иза поноћи, а дешавало се да се забава после поноћи пресели у стан изнад, у ком је живео Лазар Шећерановић. У дискотеци се слушала соул музика - Аргета Френклин, Отис Рединг, група "Темптејшнс" и Дасти Спрингфилд.
Те 1967. године, у Европи су дискотеке имали само Париз, Лондон и Милано, па не чуди што су светске звезде при посети Београду, волеле да сврате и у "Цепелин", попут креатора Пако Рабана, као и тада популарни глумци Ален Делон, Кетрин Денев и Џуди Денч.
На врхунцу славе ова дискотека је имала више од 10.000 чланова, а колико је плес у њој био популаран сведоче три плесна подијума и за то време, одлично озвучење. Унутрашњост дискотеке је личила на британски клуб "Лавалбон", имала је под од црног скаја, месинг који је доминирао простором, поседовала је сепарее, плишане фотеље, двадесет врста огледала, хиљаду сијалица у боји и стробоскоп над сваким подијумом.
Међутим, градом су почеле да круже лоше приче о дискотеци, све до коментара да се ту окупљају агенти ЦИА и шпијуни. Управо из тих разлога, није дуго трајала, јер је на посебној седници Врховног Савета Одбране СФРЈ, донета одлука да се дискотека затвори "како више не би кварила напредну социјалистичку омладину".