Магазин

Да ли је човек сличнији воћној мушици или банани - одговор се крије у ДНК

25. апр 2023 17:34

| Обновљено: 25. апр 2023 17:34

На данашњи дан 1953. године откривена је секундарна структура ДНК, а 25. априла 2003. године завршен је пројекат секвенцирања људског генома. Помоћу овог генома човек је помогао себи да пронађе лекове за многе болести, али је и открио да дели ДНК са неким животињама.

Да ли је човек сличнији воћној мушици или банани - одговор се крије у ДНК — ДНК ланац

ДНК је наш генетски материјал и носи сва упутства из генерације у генерацију, а чува се у језгру - специјализованом и затвореном делу наших ћелија. Сада постоји око 3 милиона његових база у нашем геному, а током еволуције, људи су изгубили преко 500 кодова.

"Природа је веома паметна, преноси шифру свих живих бића. Нико о томе није говорио, није разумео, није знао. А данас га читамо", рекао је Михаил Ковалчук, председник Националног истраживачког центра "Курчатовски институт".

Сада се, на основу читања генома, зна за болести којима су подложнији одређени народи. Тако се сазнало да је у Јапану више од половине смртности уследило од рака желуца. Мултипла склероза је десет пута чешћа у Оркнију у Шкотској, а у САД, староседеоци и Афроамериканци пате од системског еритематозног лупуса.

На први поглед, разумевање ДНК може изгледати помало застрашујуће, али истраживање основе људске природе има и своје забавне моменте.

Ако бисте сакупили ДНК садржану у једној ћелији и развукли је, била би дуга преко два метра!Како би се овај ланац уклопио у ћелију, мора да се се компензује, пакује и пресавија много пута како би се коначно сместио у простор од милионитог дела метра.
Сваки пут када се ћелија подели на два дела (што може бити чак и сваких 4-8 дана у неким органима као што је цревна слузница), цео генетски ланац у свакој ћелији се тачно копира, правећи мање од једне у милион грешака у копирању (мутације). Тако се наше генетске информације чувају.
Упркос свим генетским разликама међу људским бићима које објашњавају разлике у томе како изгледамо, понашамо се или смо подложни болестима, људи су 99,9 посто идентични у свом генетском саставу. Од 3 милијарде парова база у људском геному, само 0,1 посто је карактеристично за наше биће.
Наша ДНК би се могла протегнути од Земље до Сунца и назад 600 пута. Ако се одмотају и повежу заједно, ланци у свакој од наших ћелија биће дуги око 2 метра. Са 100 трилиона ћелија у вашем телу, то значи да ако се сва ваша ДНК стави од краја до краја, она би се протезала преко преко 170 милијарди километара. То су стотине повратних путовања до Сунца!
Око 8 посто људске ДНК се састоји од прастарих вируса који су инфицирали наше претке.
Ако неко добије трансплантацију коштане сржи, крв може да садржи ДНК даваоца, али пљувачка и коса садрже "оригиналну" ДНК.

Ко нам је "најближи" род у животињском свету

Генетика има и своје занимљива истраживања, а једно од њих је и упоређивање људске са осталим врстама. Истраживачи су анализирали гене две врсте жироликих црва са Хаваја и из Атлантског океана, а ова студија је објаснила еволуцију ждрела код ових животиња, током које они филтрирају морску воду и тако уносе храну. Ти њихови просеци су еволуирали у шкрге, а онда у ждрело какво има и човек. Ипак, ови црви нису једина створења са којима човек дели велики проценат гена. Ево још неких врста: