Да ли је човек сличнији воћној мушици или банани - одговор се крије у ДНК

На данашњи дан 1953. године откривена је секундарна структура ДНК, а 25. априла 2003. године завршен је пројекат секвенцирања људског генома. Помоћу овог генома човек је помогао себи да пронађе лекове за многе болести, али је и открио да дели ДНК са неким животињама.

ДНК је наш генетски материјал и носи сва упутства из генерације у генерацију, а чува се у језгру - специјализованом и затвореном делу наших ћелија. Сада постоји око 3 милиона његових база у нашем геному, а током еволуције, људи су изгубили преко 500 кодова. 

"Природа је веома паметна, преноси шифру свих живих бића. Нико о томе није говорио, није разумео, није знао. А данас га читамо", рекао је Михаил Ковалчук, председник Националног истраживачког центра "Курчатовски институт".

Сада се, на основу читања генома, зна за болести којима су подложнији одређени народи. Тако се сазнало да је у Јапану више од половине смртности уследило од рака желуца. Мултипла склероза је десет пута чешћа у Оркнију у Шкотској, а у САД, староседеоци и Афроамериканци пате од системског еритематозног лупуса. 

На први поглед, разумевање ДНК може изгледати помало застрашујуће, али истраживање основе људске природе има и своје забавне моменте. 

Ко нам је "најближи" род у животињском свету

Генетика има и своје занимљива истраживања, а једно од њих је и упоређивање људске са осталим врстама. Истраживачи су анализирали гене две врсте жироликих црва са Хаваја и из Атлантског океана, а ова студија је објаснила еволуцију ждрела код ових животиња, током које они филтрирају морску воду и тако уносе храну. Ти њихови просеци су еволуирали у шкрге, а онда у ждрело какво има и човек. Ипак, ови црви нису једина створења са којима човек дели велики проценат гена. Ево још неких врста: