Од дечачког сна до лета у свемир: Које услове морате да испуњавате да бисте постали космонаут

Са премијером филма "Изазов", првог у историји филма који се снимао у космосу, руска космонаутика, али и филмска индустрија доживели су прави "бум", јер је за овакав подухват била потребна глумачка екипа која би могла да изнесе не само глумачке изазове, већ и издржи припреме кроз које пролазе најбољи светски космонаути. Како се космонаути припремају за своје летове, како изгледа космодром у Бајконуру и које услове треба да испуњавају будући космонаути Роскосмоса?

Од дечачког сна до јаве - ко може да постане космонаут

Скоро сваки други дечак машта да када порасте постане космонаут и покори непрегледне хоризонте наше галаксије. Ипак, одлазак у космос није нимало једноставан, а професија космонаута захтева веома ригорозне провере здравственог стања и физичке кондиције, као и посебан ментални склоп који би могао поднети непрекидно оптерећење.

У доба Гагарина захтеви које је требало да испуни један космонаут доста су се разликовали од данашњих, а иако су и онда и сада постојала поједина ограничења, данас су она доста блажа. Koрпорација Роскосмос има јасно истакнуте критеријуме за своје будуће космонауте на свом сајту, а међу основним захтевима истичу се:

• Руско држављанство (забрањено је двојно држављанство)
• Мушкарци и жене до 35 година старости
• Високо образовање – инжењерски профил, научне или авијатичарске струке
• Претходно радно искуство не краће од 3 године
• Познавање енглеског језика
• Добра физичка кондиција и одсуство хроничних обољења
• Неопходни психички и психолошки квалитети

Наравно, с обзиром на доста ограничен простор на међународној космичкој станици (МКС), будући космонаути морају да задовољавају и одређене физичке критеријуме:

• Висина: 150-190 цм
• Телесна маса: 50-90 килограма
• Ширина рамена: до 52 цм
• Обим груди: између 94 и 112 цм
• Висина у седећем положају: између 80 и 99 цм
• Величина стопала: до 29,5 цм односно до броја обуће 46

Припреме космонаута за полетање

Према наведеним критеријума можемо приметити да импозантни мишићи не играју важну улогу у физичкој кондицији, а будући космонаут треба да буде издржљив и спретан пре него "набилдован" , како би се што комфорније осећао у ограниченом простору МКС. Управо због тога припремни тренинзи укључују више различитих видова спорта међу којима су и лака атлетика, пливање, падобранство, гимнастика и скијање - за постизање што бољих показатеља. У тренинг центру,  имају три тренинга недељно по два сата, а акценат је на мултифункционалним тренинзима пре него на тренинзима снаге. За добијање највише могуће оцене, космонаути треба да у узрасту до 35 година испуне следеће нормативе:

• Трчање 3 км - не дуже од 12 минута 20 секунди
• Пливање на 800 метара - не дуже од 19 минута
• Трчање на скијама 5км - не дуже од 24 минута
• Згибови - 14 понављања
• Трчање 100 метара - не дуже од 13,2 секунде
• Скок у даљ - не мање од 2,5 метара
• Роњење - не мање од 25 метара

Звучна комора - симулација услова у космосу

Космос нас привлачи својом тајанственошћу, али многи испуштају из вида чињеницу да је то неистражено пространство царство таме и "мртве" тишине - управо због тога космонаути пролазе и низ припрема и тестирања у посебним звучним коморама које максимално опонашају услове у свемиру. У оквиру опште припреме кандидат мора у условима потпуне изолованости да проведе око 72 часа, при чему у првих 48 часова мора имати непрестану активност без тренутка сна.

Звездани град - мали космос на Земљи

Најзанимљивији део посла космонаута свакако је излазак у отворени космос, иако су истраживања тог типа доста опасна и застрашујућа, дубоки вакуум, зрачење Сунца, екстремне температуре од -150 до +150 степени и судари са честицама астероида (баш као што се то десило у филму "Изазов"), могу да "покваре дан". Због тога космонаути вежбају у такозваној Хидролабораторији, огромном базену у коме је на покретној платформи инсталирана макета модула орбиталне станице, која се налази у Звезданом граду. Безусловно, у води је покретљивост доста отежана, а замислите тек како је космонаутима који се за реалне услове у космосу припремају под пуном опремом - скафандер који они носе просечно је тежак 110 килограма!

Тренинг вестибуларног апарата (одржавање равнотеже и положаја тела)

Финални корак космонаута јесте тренинг у центрифуги - специјалном уређају који подсећа на огроман ролеркостер и који се окреће брзином од 70 обртаја у минути. На располагању космонаутима су два таква уређаја, ЦФ-7 и ЦФ-18, а услови у којима пролази овај тренинг на самој је граници људске издржљивости: космонаути ризикују да испусте не само садржину желуца, већ и душу, и на моменте изгубе свест. У самом филму "Изазов" приказан је један од начина тренирања вестибуларног апарата, такозвана столица Барани - столица за коју се космонаут фиксира и која се врти те на једну, те на другу страну, а у поређењу са којом чак и најстрашнији ролеркостери изледају као дечја играчка.

Спорт на МКС - обавеза или ствар личног опредељења

За разлику од живота на Земљи где је свакодневно бављење физичком активношћу ствар личног избора, на МКС космонаути морају да се баве спортом најмање два сата дневно: сат времена трчања и још сат времена неке друге физичке активности, било да је то бициклизам или тренинг снаге. Ипак, у бестежинском стању чак и трчање захтева посебне услове: космонаути морају да се фиксирају за траку посебним појасевима како не би одлетели са траке, а оваква фиксација им омогућава кретање које је најприближније земаљском.

Бајконур - последња станица на Земљи пред лансирање у космос

Космодром Бајконур последња је станица на Земљи пре него што се космонаути запуте на МКС, а свечани испраћај једна је од традиција која се не пропушта: окупљање родбине и пријатеља испред хотела у коме су смештени космонаути почиње и неколико сати раније, а посаду све до ракете прати још једна, резервна посада која је у сваком тренутку спремна да прискочи у помоћ и замени било кога од чланова. Посада креће, а официјелни видиковац последње је место на које је приступ дозвољен цивилима - ово је уједно и најближе што ће се приближити свом дечијем сну већина оних који су о сањали о непрегледним звезданим пољанама.

Низ традиција за "срећан пут" - свештеник освештава ракете

Традиционални испраћај пред лет само је један од обичаја који се не пропуштају, а премда су Руси као народ веома религиозни, али и сујеверни, последњи сати на Земљи обилују разним обичајима: тако Роскосмос има и свог духовника, оца Сергија, који од 1998. године освештава све ракете које се лансирају са космодрома у Бајконуру.

Сматра се стубове "космичком сујеверју" поставио главни инструктор Сергеј Корољов, који је био велики противник лансирања понедељком, а ако би се десило да је полетање заказано баш за тај дан, од њега су бежали сви редом - а они који не би стигли да му се "склоне с очију" добијали су низ критика. Још једна занимљивост је да је Корољов избегавао жене, односно - жене на стартној позицији, а да је у џепу увек носио два новчића, како каже, за срећу.

Једна од најстаријих традиција настала је још у време Јурија Гагарина (иако је неки везују као и све остале, за Корољова), а популарно је зову "на точак": на путу до космодрома Гагарин је тражио да се возило заустави како би обавио малу нужду, а како наводе космонаути данас, ова традиција је не само за срећу, већ и доста практична.

На пут космонаути обично са собом носе и гранчицу пелина, кажу да она најдуже од свих земаљских биљака чува свежину, а самим тим, подсећа на обичан живот на Земљи.