Извињења могу бити компликована, јер често захтевају одбацивање поноса, ега и суочавање са сопственим грешкама. Многи одбијају да траже опроштај од других из наведених разлога, али има и оних који би радо искористили извињење за емоционалну манипулацију других.
Следећих неколико примера већином зависе од одређене ситуације и контекста, али је корисно учити како се могу приметити у стварном животу и интеракцијама с другима. Могу бити добри оријентир за тражење "правог" времена и начина за извињење или чак показати када уопште није неопходно тражити опроштај од друге особе.
Усиљена и неискрена извињења никада не доносе добре резултате, али повремено је тешко докучити да ли тражимо опроштај "из навике" или се заиста осећамо кривим. Добро је двапут размислити пре него што се определимо за извињење, јер у неким случајевима чак може продубити конфликт. Неки од примера ситуација могу бити када:
Не постоји жеља за кориговањем сопственог понашања
У неким случајевима, "празно" извињење може само погоршати ситуацију. Тражење опроштаја може улити наду у другу страну, која ће очекивати промену у понашању, па самим тиме и у односу у будућности. Ипак, када реалност буде другачија, долази до још већег разочарења и конфликт се продубљује на мање очигледан, али озбиљан начин. Поверење постепено нестаје, тако да временом може доћи и до потпуног раскидања односа.
Циљ извињења је само "одржавање мира"
Добро је обратити пажњу када је време за ублажавање стила комуникације, поготово када је већа свађа у питању, али извињење не би требало да буде само пречица за умиривање друге стране. Тада речи губе на правом значењу, а временом се можемо осећати нелагодно, јер смо себе ставили у ситуацију у којој знамо да смо тражили опроштај од другога без конкретног разлога.
Сваљивање кривице извињењем
Многи људи често траже опроштај који постаје део суптилне тактике манипулације. Један пример може бити извињавање, које одмах затим прати контра: 'Извини што сам повисио/ла глас на тебе, али можда би требало да ме боље саслушаш следећи пут.' Други начин може бити оправдавање својег поступка кроз описивање туђег: 'Знам да сам бурно реаговао/ла, извини, али када ме не слушаш, брзо се наљутим...'
Наравно, када нас неко заиста повреди, важно је да им јасно дамо до знања како се осећамо и шта нам није пријало, али извињавање током оваквог разговора можда неће деловати искрено, па самим тим губи на вредности. Најбоље је сачекати да обе стране изнесу своју перспективу, па да искрено извињење дође на самом крају.
Притисак од друге стране
Када заиста осећамо да нисмо заслужили одређен третман и да није наша кривица, не би требало попуштати. У тренуцима беса и конфликта, многи осећају да им друга страна дугује извињење, без обзира на реалну ситуацију. Ако можемо наслутити било коју врсту притиска од друге особе и када нам логика и интуиција говоре да извињење заиста није наша обавеза у датој ситуацији, онда је најбоље сачекати да обе стране буду смирене и спремне за разговор.
Тада треба јасно дати другоме до знања да не сматрамо да је кривица наша и пронаћи најбоље могуће решење или компромис. Битно је контролисати своје емоције, како не би дошло до нове свађе, али разговор мора бити искрен и продуктиван.