Називи многих психолошких феномена звуче веома збуњујуће и рогобатно, толико, да нам је понекад тешко да их изговоримо, а камоли разумемо о чему се ради. Поједини од њих своје називе дугују еминентим научицима који су читав свој живот посветили науци и истраживањима, неки - светским метрополама, а ових пет занимљивих за своје називе могу захвалити познатим личностима.
Ефекат Нелсона Менделе - теорија о паралелним универзумима или конфабулација
Необична психолошка појава која је позната и под називом "лажно колективно памћење" први пут је пастала позната 2013. године када је познати политички лидер Нелсон Мендела преминуо. За многе трагична вест изазвала је крајње чудну друштвену појаву: на хиљаде људи почело је да криви медије за ширење дезинформација и наводи да је Мендела умро још 1980-их година у затвору. Поједини су чак тврдили да су уживо пратили пренос сахране на телевизији!
Истражујући овај феномен психолози су открили да се он у пракси појављује знатно чешће него што можемо замислити, а да се односи како на крупне и значајне догађаје, тако и на ситнице. Наиме, Фиона Брум (која је овај термин и осмислила) је сматрала да овакво разилажење реалности и сећања настаје услед преласка између паралелних универзума. Ипак, оваква теорија по мишљењу већине је мало вероватна, а научници сматрају а је узрок настанка у конфабулацији - појави при којој људски мозак покушава да попуни "рупе" у непотпуним сећањима на основу претходног животног искуства.
Ефекат Барбре Стрејсанд - "забрањено воће" је најпривлачније
Овај социолошки феномен настао је почетком двехиљадитих година, када се америчка певачица нашла "на мети" папараца: фотограф Кенет Аделман усликао је певачицину кућу и слике објавио на интернету, што је певачицу јако наљутило, те је правду потражила пред судом. Не само да није добила суђење, већ је и фотографу морала платити одштету у висини 154 хиљаде долара.
Након тога креће најзанимљивији део: судски процес привукао је толико пажње да су са свх крајева света желели да "скину" спорну слику. Какав је то резултат имало на ситуацију? До момента скандалозног суђења слика је "скинута" свага 6 пута, док је, након што се прочуло, чак 420 хиљада корисника пожелело да види о чему се ради. На овај начин жеља за уклањањем "компромитујућег материјала" довела је до потпуно супротног ефекта и његовог даљегг ширења.
Псиолози сматрају да је овај феномен повезан за урођеним људским инстинктом за истраживањем информација које сматрамо значајним, а чим је нешто забрањено, значи да за то постоје разлози - самим тим овакве информације нам се чине још занимљивијим.
Ефекат Финеаса Барнума - "овце су за шишање"
Популарни амерички шоумен Финеас Барнум прославио се као "Краљ продавања магле", а својим манипулацијама и мистификацијама придобио титулу најпознатије личности шоу-бизниса 19. века. "Сваке минуте роди се по једна овца" рекао је својевремено банкар Дејвид Ханум, када је видео са којом лакоћом виртуоз Барнум зарађује на лакомисленим људима који верују свакојаким личним хороскопима, описима личности, гледању у длан или пасуљ.
Да би се доказало постојање ефекта Барнума спроведени су бројни експерименти, а један од њих посебно је занимљив: психолог Бертрам Форер својим студентима је поделио списак карактеристика њихових личности, али, једно је прећутао - свима је дат исти текст са шаблонским реченицама попут "Имате много скривених потенцијала" или "Екстровертни сте и дружељубиви, а у одређеним ситуацијама суздржани и повучени".
Задатак је био да сви студенти оцене подударност наведених карактеристика са стварним стањем, а резулати су потврдили ефекат: просечна "оцена" подударности била је 4,26 од максималних 5 бодова! Другим речима, ефекат Барнума омогућава манипулације људским мозгом уз помоћ придобијања поверења.
Ефекат Марте Мичел - превиђање важних чињеница и приписивање лудила
Понекад у очима посматрача они који износе шокантне истине изгледају као потпуни лудаци: окружењу је понекад лакше да прихвати такву верзију, него да поверује да страшна истина није само "бува" коју је неко пустио. Оваква судбина дочекала је и Марту Мичел, супругу генералног тужиоца САД, која је радила у кабинету председника Ричарда Никсона. Једном, док је пребирала по папирима, Марта је наишла на компромитујуће информације и будући одговорном грађанком, похрлила је да их распространи. У свом јавном обраћању, Марта је изнела запаљујуће информације да администрација тренутног председника незаконито прислушкује опозицију како би добила председничку трку.
Мало је рећи да Американци нису оценили њен потез: штавише, прогласили су је лудом и Марта је по хитном поступку смештена у психијатријску клинику, а тек када је Вотергејтски скандал кренуо да се захуктава људи су схватили да је Марта ипак говорила истину.
Изучавањем овог занимљивог психолошког феномета средином 20. века заинтересовао се и психолог Брендан Мехер који је радио са пацијентима који служе своје казне у затворима. Мехер је уочио једну "законитост": многи психолози по аутоматизму превиђају најневероватније детаље својих пацијената приписујући их њиховом лудилу, а баш ти "ментално блокови" често играју пресудну улогу у дијагностиковању обољења. Тако је и са нама, обичним људима.
Ефекат Бенџамина Френклина - како "придобити" свакога уз помоћ једноставне тактике
Амерички председник Бенџамин Френклин остао је упамћен не само као истакнути политичар, већ и као веома талентован психолог, а управо његовим именом назван је ефекат уз помоћ кога можете "придобити" сваког човека, чак иако је он испрва веома недружељубиво натројен. Како "ради" овај феномен описао је сам Френклин у својој аутобиографији.
"Нисам се посебно трудио да га придобијем чинећи посебне знакове пажње, већ сам кроз неко време применио другу тактику. Када сам чуо да се у његовој библиотеци налази једна ретка и веома занимљива књига, написао сам му писмо у коме сам изразио жељу да прочитам књигу и замолио га да ми је позајми на неколико дана. Послао ми је готово истог трена, а ја сам је вратио за недељу дана уз цедуљицу са захвалношћу", писао је Бенџамин Френклин. "Следећи пут када смо се срели у Палати, он је сам пришао да разговара, што раније никада није радио, а у будућности је увек био спреман да помогне у свим ситуацијама. Касније смо постали и јако добри пријатељи, а наше приајтељство је трајало све до његове смрти".
Одатле је потекао и феномен, али и његов назив, као и народна мудрост да ће онај који вам је једном помогао радије помоћи и други пут, него онај коме сте помогли ви сами.