Према многим изворима, главни разлог за модне изборе Стива Џобса је био осећај сигурности који је ишао уз "униформу". Волео је да одећа коју носи не одвлачи пажњу те на тај начин помаже у концентрацији, тако да је комбинација класичних 'Левис' фармерки и црне ролке била савршен спој.
Стив Џобс је био инспирисан идејом о униформама, када је посетио компанију "Сони" у осамдесетим. Видео је да запослени носе униформе и допала му се идеја повезивања радника са компанијом кроз одевање. Председник компаније, Акио Морита, је објаснио да, осим осећаја заједништва, многе велике компаније су својим радницима давале одећу након Другог светског рата и традиција се настављала.
Униформе је дизајнирао јапански модни креатор Исеј Мијаке 1981. године, када је председник компаније Акио Морита наручио прслуке за све запослене. Изглед прслука је био прилично футуристички, али и функционалан, јер су рукави могли да се откопчавају, односно скидају са прслука по потреби.
Према биографији коју је Валтер Ајзаксон написао док је пратио Џобса у његовој свакодневници, запослени компаније "Епл" нису били нарочито одушевљени идејом о униформама, тако да је концепт о униформисању преузео за себе.
"Замолио сам Исеја да ми направи неколико његових црних ролки, које сам волео, па ми је направио око сто комада," рекао је Џобс док је запањеном Ајзаксону показивао свој ормар пун црних ролки. "То је све што носим. Имам их довољно за цео живот," рекао је Џобс. Поред црне, Џобс је на неколико догађаја носио белу верзију ролке, наводно као део промоције колекицје у којој се препознатљиви одевни комад представио у неколико различитих боја.
Ролка је постала визуелни симбол Стива Џобса по коме је био препознатљив. Исеј Мијаке је повукао оригиналан дизајн са тржишта након што је Џобс преминуо у 2011. години, али је пре шест година лансирао нову верзију ролке, као суптилни знак сећања на старог пријатеља.
Осим Џобсове "униформе", Исеј Мијаке је допринео спајању модног дизајна и технологије на различите начине и постао један од најутицајнијих модних дизајнера у историји. Студирао је у Токију, па затим у Паризу и често је комбиновао графички и модни дизајн, као и убацивање облика и форми налик оригамију у одевне комаде.
Био је иноватор у пољу тканина и материјала, јер је креирао тканину која би се вертикално ширила на стотине малих набора, али задржала би чврсту форму. Наведена техника је била јединствена, јер је материјал био плисиран након што се тканина исече и шије.