Генетичари открили: Случајна мутација на ДНК учинила је људе паметнијим од мајмуна

Постоје одређене зоне у геному који остају непромењенe током еволуције. Имају их сви сисари, али код људи су се у овим зонама догодиле промене и то у кратком временском периоду са становишта еволуције.

Ове области се називају "Зоне убрзаног развоја код људи" (Human Accelerated Regions, HARs) и представљају скуп од 49 сегмената људског генома који су сачувани током еволуције кичмењака, али су знатно различити код људи. 

Исти тим научника открио је ове зоне почетком 2006. године када су упоредили геном човека и шимпанзе. Научници верују да су бар некe од ових "зона убрзаног развоја" (HARs), можда одговорне за јединствене квалитете који разликују људе од њихових најближих рођака као што су шимпанзе и бонобo мајмуни.

У новој студији, тим је открио да је тродимензионално савијање људске ДНК у језгру постало прекретница за развој врсте, односно главни фактор у овом кључном тренутку за нашу врсту.

"Да бисте разумели како су се ове промене десиле, замислите дугачак ДНК шал нашег последњег заједничког претка са шимпанзама омотан око нашег врата. Целом дужином пролазе пруге различитих боја. Сада замислите да неко покушава да направи потпуно исти шал, али са изменама - неке пруге су уже или шире, а боје су поређане другим редоследом. Када омотате нов шал око врата, пруге на другом шалу неће се поравнати са онима на првом. Слично томе, значајна разлика између људске и ДНК шимпанзе је структурне природе", објаснили су аутори истраживања.

Испоставило се да се скоро 30 процената ових зона налази у оним регионима ДНК где су структурне варијације довеле до тога да је људски геном савијен другачије него код других примата. Ово се догодило пре око милион година.

Тим је такође открио да многи HARs играју улогу у развоју ембриона, посебно у формирању неуронских путева повезаних са интелигенцијом. Дакле, они су ти који могу бити одговорни за чињеницу да је особа постала паметнија од својих далеких "рођака".