Последње истраживање о утицају гена на структуру лица људи широм света, анализирало је појединце мешовитог порекла (европског, индијанског и афричког), подударајући регионе људског генома са структурама лица одређених појединаца.
Ова поклапања су затим упоређена са другим студијама генома људи и неандерталца. Свеукупно, истраживачи су пронашли 26 генетских региона који су били снажно повезани преко људског лица, пише магазин "Сајенс алерт".
Они са индијанским пореклом имају тенденцију да поседују ген наслеђен од неандерталаца који се зове АТФ3. Заједно са доказима који такође сугеришу да АТФ3 постаје активан како се наша лица формирају, истраживачи сугеришу да би његово присуство могло да направи значајну разлику у расту носа. Међутим, код оних европског порекла, АТФ3 је одсутан.
Претходне студије о лобањама неандерталаца показале су да су њихови носови имали тенденцију да буду виши од носа модерних људи. Сматра се да је развој гена АТФ3 могао да буде одговоран за овакве промене.
"Ген који смо идентификовали можда је наслеђен од неандерталаца како би помогао људима да се прилагоде хладнијим климатским условима када су се наши преци иселили из Африке", наводи генетичар Ћинг Ли са Универзитета Фудан.
За сада, ово су само спекулације, а садашња студија је само повукла паралелу између генома и црта лица, а не директне линије узрока и последице. Ипак, недавне студије генома показују да су се неандерталци и праисторијски људи редовно мешали једни с другима у Европи и Азији.
"У последњих 15 година, откако је дефифрован неандерталски геном, успели смо да сазнамо да су се наши преци очигледно укрштали са неандерталцима, остављајући нам мале делове њихове ДНК", рекао је генетичар Каустуб Адхикари са Универзитетског у Лондону.
Неки од заједничких гена који су се мешали кроз историју и све до данас, повезани су са бенефитима који помажу приликом сигурног порођаја, као и веће отпорности од вируса и инфекција.