Магазин

Начин куцања на тастатури и померање миша могу открити ниво стреса

Начин коришћења рачунара може бити бољи индикатор нивоа стреса, него мерење брзине откуцаја срца. Нова студија на швајцарском универзитету показује да се хронични стрес потенцијално може спречити само помоћу анализирања покрета "стрелице" миша и количине грешака приликом куцкања.
Начин куцања на тастатури и померање миша могу открити ниво стреса© Pexels/Vojtech Okenka

Савремени човек је веома често под стресом, јер је свакодневни живот пун обавеза и информација које мозак константно упија. Стрес на послу, поготово у канцеларијама, је велики проблем широм света и временом може имати веома озбиљне последице на човеково здравље - главобоље, умор, повишен крвни притисак, значајан пад имунитета (који доноси бројне проблеме) или чак неплодност.

У нади да истраже како се знакови стреса могу што пре препознати, истраживачи са техничког универзитета ЕТХ Цирих, су направили дигитални модел који детектује стрес само по анализирању начина на који запослени у канцеларији померају компјутерски миш и куцају на тастатури.

"Начин писања на тастаури и померање миша је деловало као боље предсказивање стреса у канцеларијском простору, него мерење откуцаја срца," рекла је за онлајн страницу универзитета Мара Негелин, математичар и аутор студије. Додала је да су наведну информацију утврдили након упоређивања откуцаја срца учесника других студија, а нису пронашли значају разлику. Сматра да применом сазнања из студије постоји боља шанса за спречавање развијања хроничног стреса код радника.

Учествовало је деведесет субјеката, који су имали задатак да обављају симулацију типичних канцеларијских послова у лабораторији. Морали су заказивати састанке, анализирати многе информације, имали су бројне разговоре с другима... Током обављања задатака, поједини учесници су имали више "ометача" током рада - велики број порука, нотификација, превише посла...Осим праћења понашања учесника само помоћу развијеног модела, научници су их више пута питали како се осећају.

"Људи који су под стресом много чешће померају 'стрелицу' миша и праве велике покрете преко екрана. Они који су били опуштени користе краће и јасно усмерене покрете и потребно им је више времена," објаснила је Негелин. Другим речима, опуштени субјекти су провели дуже времена премишљајући усмеравање покрета "стрелице", док су субјекти под стресом често мењали њену позицију, без конкретног "циља".

Поред "брзих" покрета миша, они који су под стресом често праве грешке у куцању и пишу у кратким интервалима, са честим паузама. Опуштени људи имају мање учестале, али временски дуже паузе приликом куцкања.

Сигуран закључак је да повишен ниво стреса спречава способност мозга да правилно процесуира информације, што утиче на моторичке способности. Истраживачи сматрају да би наведени модел могао бити користан за многе фирме у будућности. Ипак, скрећу пажњу да се у питање доводи етичка коректност, како модел анализирања запослених не би постао само надзор, већ значајан алат у препознавању и спречавању менталног оптерећења.

image