"Друга смена" и "намерна некомпетенција": Жене кућне послове обављају два и по пута дуже
Сагласно општепризнатом поимању првобитног друштва жене нису имале могућности за регуларан лов, будући да у каснијим недељама трудноће и на самом почетку постпорођајног периода мајке су бринуле о деци - отуд и улога "жене-чувара" куће и породице, али и подела на "мушке" и "женске" послове која се до данас очувала.
По мишљењу појединих научника, наши преци били су далеко равноправнији: постојале су жене-ловци, жене-сакупљачи и слично, а њима је посвећен и низ истраживања која су касније обједињена у феминистичку антропологију. И поред тога, данас су у друштву и култури укорењене идеје о томе да кућне обавезе по аутоматизму леже на женама, а социолози и активисти све више истичу феномен неплаћеног женског рада који оставља озбиљне последице на живот, каријеру и породицу.
"Друга смена" - феномен неплаћеног женског рада
Термин "друга смена" појавио се 1989. године када је социолог и професор Калифорнијског универзитета Арли Хокшилд у својој истоименој књизи описала сав труд једне жене у оквиру кућних послова и његовом утицају на живот жена. Основна теза била је то да жена сама води домаћинство и обавља послове по кући, због чега фактички одрађује "другу смену" након повратка са посла.
Самим тим, међу женама и мушкарцима постоји јаз у висини примања не само на истим позицијама на послу, већ и изван њега, а додатно жена не стиже ни да се одмори и "напуни батерије" премда је код куће чекају супруг, деца и кућни послови.
"Друга смена" данас - жене проводе просечно два и по пута више времена обављајући кућне послове
Иако је од истраживања Хокшилд прошло готово 40 година, проблем деобе кућних послова и данас је присутан у друштву, а према последњим подацима Уједињених Нација жене троше просечно два и по пута више времена на кућне обавезе од својих партнера и мушких чланова породице. Наравно, ови подаци варирају у зависности од дела света, па тако жене у Јапану у "другој смени" раде 5,5 пута дуже од својих партнера, док жене Северне Европе на кућне послове издвајају "само" 1,5 пута више од мушкараца.
Савремена истраживања су показала да је трајање "друге смене" краће у економски развијенијим земљама, а што је краће време које жене посвећују рутинским кућним пословима, то су оне више у могућности да реализују свој каријерни потенцијал и допринесу економском развоју своје земље. Ипак, неостваривање пуног пословног капацитета није једини проблем са којим се сусрећу жене које доста времена посвећују кућним пословима: неретко се дешава да због незадовољства и хроничног умора ментално и физичко здравље постају нарушени, а жена на ивици издржљивости.
Неправична подела кућних послова такође се одражава и на однос у заједници, а напета атмосфера проузрокована исцрпљеношћу жене веома је честа појава. Срећом, савремени свет даје безброј могућности за промене на боље у погледу обављања кућних послова: сада су бројни паметни уређаји попут роботских усисивача, милтипрактика и машина за прање и сушење веша.
ТикТок освестио проблем намерне некомпетенције
Захваљујући друштвеној мрежи ТикТок појавио се и нови термин који се повезује са неплаћеном "другом сменом", а "намерна некомпетенција" идентификована је као још један проблем у којим се жене сусрећу у заједници. Наиме, партнери неретко покушавају да своје партнерке "преваре" глумећи да им кућни послови не иду од руке: овлаш пребришу прашину под изговором да нису видели добро, делимично обаве куповину под изговором да се нису снашли у продавници и слично.
Једна од корисница ове друштвене мреже поделила је видео на коме је приказан списак намирница са њиховим сликама и шемом продавнице који је припремила свом партнеру за потребе обављања куповине, а други корисници су посумњали да њен партнер намерно чини све да се у њеним очима учини неспособним за обављање тог задатка, чиме суптилно пребацује на њу одговорност.
Жене одувек проводиле више времена обављајући кућне послове
Без обзира на то што се сам термин усталио тек 1989. године, у својој књизи Арли наводи и истраживање спроведено још 1972. године које је показало како се разликује провођење слободног времена код становника града и приградских насеља у чак 12 држава. Резултати истраживања су показали да жене које раде у просеку троше 3 сата дневно на кућне послове, док мушкарци тек 17 минута. Такође, на бригу о детету жене су проводиле просечно сат времена, а мушкарци свега 12 минута. Уочено је и да су мушкарци више времена проводили гледајући телевизор него њихове супруге. Професор Хокшилд и сама је спроводила анкете, а њихови резултати потврдили су претходна истраживања: поједини мушкарци крајње негативно су се односили према кућним пословима, а они који су у њима на неки начин учествовали нагласили су да им то не причињава никакво задовољство већ чини да се осећају крајње некомфорно.
