У данашњем друштву, медени месец је путовање на које младенци одлазе одмах након склапања брака. Али, овај весео и леп обичај није имао тако романтичан почетак.
Пре свега брак није увек био споразуман и из љубави као данас. Можда то најбоље описује једна једина нордијска реч "hjunottsmanathr" која иако описује прву појаву меденог месеца, пре свега означава киднаповање девојке.
Мушкарци су некада отимали оне девојке, које им се допадају како би им постале невесте. Дозвола породице није тражена нити добијана, а младожења би крио своју тек отету невесту месец дана. У овом периоду би или породица престала да тражи девојку или би она затруднела са својим отмичарем/мужем, а тада повратак кући није био могућ.
Такође се сада сматра да су неки сиромашнији мушкарци то чинили како би избегли да жениној породици плаћају мираз у областима као што су Кина, Јужна Америка, Источна и Јужна Азија, Африка и неке ромске заједнице.
Месец и мед
Реч "honeymoon", енглеска реч за медени месец, настала је спајањем две речи honey - мед и moon - месец и представља слатки период после венчања у коме се пило алкохолно пиће са додатком меда.
Историја бележи податке да је овај обичај пронађен још код Сумера, старог народа који је живео на територији данашњег Јужног Ирака. Сумери су младенцима поклањали тада највреднији дар - мед. Обичај је налагао да младенци месец дана након венчања конзумирају брак и мед и да интензивно раде на стварању потомства. Мед је служио као лек овом старом народу, али је био и афродизијак и извор енергије. У то време, такође се пила и медовача, коју је младин отац поклањао младожењи (за снагу и издржљивост), па неки историчари сматрају да је израз "медени месец" настао још тада.
Сличну традицију имали су и Тевтонци (витешко германско племе) које је одржавало венчања искључиво у време пуног месеца. Након свечаног обреда, младенци су напуштали породицу и повлачили се у самоћу до следећег пуног месеца. Ово време проводили су у љубави и нежности, упознајући једно друго и учвршћујући своју везу.
У средњем веку, мед је био симбол "слатког живота" без горчине и размирица, а пошто је све што је лепо и слатко, краткотрајно, старији су говорили да је брак најслађи од једног до другог пуног месеца и да зато треба знати уживати јер је та занесеност пролазна. Такође, у месецу након венчања, испијала се медовина за плодност и срећу, чије су темеље младенци постављали баш у том првом периоду брака. Отуда и историјско објашњење за медени месец: то је референца на медени напитак који се пио док месец не испуни цео круг.
Од отмице заливене медовином до узбудљивог одмора на сунцу
Викторијанцима и 19. веку, периоду када се све више парова венчавало из љубави (или макар уз пристанак) можемо захвалити за почетак брачних путовања. Наиме, младенци из више класе би отпутовали како би имали времена да буду сами, а ни тек венчани парови из нижих слојева нису у потпуности изостављени - они су ишли на једнодневни излет у најближи град. Такође месец дана је млади пар био поштеђен рада на њиви и физичких послова.
Након што је отмица престала да постоји као начин "склапања брака", практикована је у ритуалном облику, објашњавају историчари. Дакле, сада је младожења одводио младу уз сагласност њене породице, а обе стране су добро знале да ће одређена цена бити понуђена и прихваћена за младу. Касније је постало уобичајено да младожења унапред плати оцу невесте одређену суму новца и да одржи јавну церемонију венчања, пре него што одведе жену својој кући.
Дакле, савремени романтични медени месец постао су могућ из два разлога. Прво, брак је постао мање трансакција а више љубав, а друго, индустријски напредак је омогућио више путовања.
И управо традиција да тек венчани парови путују и одлазе на одмор одмах након склапања брака, највероватније потиче од туристичких тура популарних међу вишим класама, у комбинацији са порастом популарних путовања и туризма на самом почетку 19. века. Сасвим је природно да би новопечени пар можда желео мало времена далеко од свих, како би уживали у друштву једно другог након венчања.
Међутим нису сви имали среће да одмах након судбоносног "да" оду на пут. Неки младенци су одлазили у посету породици и пријатељима, који нису могли да присуствују њиховом венчању.
Медени месец данас
Срећом, концепт меденог месеца је прерастао у много луксузнију прославу. Већина данашњих парова одлази на медени месец како би провели квалитетно време заједно. Коју год дестинацију да изаберу, сврха је обично да проведу неко романтично време насамо.
Недавно је савремени медени месец доживео још једну важну промену, услед претрпаних пословних распореда и мањег буџета. Парови сада или чекају одређено време након венчања да уштеде за најбоље могуће путовање, или прослављају "мини медени месец". На ово кратко путовање иде се одмах након венчања а крајња дестинација је релативно близу, све у циљу трошења мање новца. Парови се одлучују на овакав медени месец, уколико планирају велико путовање за касније или ако нису у могућности да дуже одсуствују са посла након венчања.