Магазин
М-17 "Стратосфера": Шта је све могао најбољи СССР ловац, "истребитељ"
Први стратосферни авион М-17 био је понос совјетских авиоконструктора и прави рекордер, а многи светски рекорди у летовима у вишим слојевима атмосфере сведоче о изузетним перформансама које је овај руски борбени ловачки авион имао. Ипак, пројекат никада није до краја усавршен, авион је са временом изгубио значај у војним подухватима, а у комерцијалним летовима био практично неупортебљив.
Почетком педесетих година прошлог века пред совјетским војним снагама био је веома важан задатак - да пресретну сваки шпијунски авион који крстари изнад територије Совјетског Савеза, а изазов попут овог представљао је праву главобољу будући да су се они, за руску војску, налазили на недостижној висини, а самим тим није било препрека за шпијунажу.
Руска војска на историјском испиту - циљ је створити машину која ће уништити шпијунске летелице
Да би се уништиле шпијунске летелице, руска војка морала је да користи ракете чија је цена била веома висока и премашивала вишеструко цену аеростата, јефтиних балона од полиестера који су служили да збуне и дезоријентишу противника. Али, да би се шпијунске летелице уништиле руској војсци био је потребан авион који би летео у стратосфери великом брзином. Такву "бомбастичну машину" добили су задатак да конструишу запослени фабрике у Подмосковљу, а пројекат је означен као строго поверљив.
У оквиру пројекта "Тема 34" експерти су пројектовали летелицу која је имала веома необичан изглед: дужина ловца износила је 22,27 метара, а распон крила био је готово двоструко већи - 40,32 метра. Крилатом машином предвиђено је да управља само један пилот. Претпостављало се да ће авиони М-17 моћи не само да ликвидирају иностране шпијуне, већ и да самостално врше снимање са велике висине у научне сврхе.
М-17 "Стратосфера" - први руски борбени авион
Први примерак борбеног авиона, "истребитеља" М-17 из фабрике је изашао 1978. године, а први пробни маневар био је испраћен катастрофом у којој је погинуо пилот Кир Чернобровкин. Друга машина, пуштена у рад четири године касније, била је унапређена, а њен лет са пилотом Едуардом Чељцовим био је почетак успешне ловачке ере руске војне авијације. Сва даља испитивања донела су руској војсци светске рекорде: 28. марта 1990. године пилот В.В. Архипенко оборио је светски рекорд у висини лета у летелицама категорије 16 до 20 тона са турбореактивним мотором и достигао висину од 21.880 метара.
По завршетку испитивања главни пројектант Валериј Новиков донео је закључак: М-17 једна је од ретких летелица на свету које могу да врше дуже летове на висинама од 20 до 22 километра, а по овом параметру "Стратосфера" је могла парирати једном од најбољих ловаца на свету, америчком Локхиду ТР-2.
М-17 изгубио на значају, М-55 заменио "Стратосферу"
Одлучујући пробни летови за М-17 требало је да буду војни летови, а трећи (и последњи) авион имао је двоцевке које су могле да униште и аеростаре. Ипак, осамдесетих година програм пресреања шпијунских авиона изгубио је на значају.
На основу пројекта М-17 "Стратосфера" касније је израђен М-55 "Геофизика" - модификовани комерцијални авион са два мотора, коме су НАТО снаге дале надимак "Мистик-А" (Mystic-A). Ипак, Мистик-А није био ни по чему мистичан, осим што је могао да мери параметре атмосфере, што је касније послужило научницима да истражују озонски омотач. Нажалост, ни ову летелицу нису заобишле несреће: 1955. године приликом испитивања погинуо је Едуард Чељцов, родоначелник стратосферне авијације.
Без обзира на јединствене летачке карактеристике, ни "Геофизика" није добила широку примену - са траке је сишло само пет летелица, а да ли ће и М-55 попут М-17 добити "други живот" и унапређену верзију остаје да видимо у будућности.
