Због чега се руска презимена завршавају на -ов, -ев, -ин, -их

Свака култура има свој начин формирања презимена, а она често указују на порекло неке особе, односно одакле су били њени преци. Већина руских презимена завршава се на -ов, -ев, -ин и -их, а на који начин и због чега су се баш тако формирала презимена у Русији и шта значе ти наставци?

Веома дуго, све до краја 19. и почетка 20. века већина Руса није имало презимена будући да су она била "резервисана" искључиво за "крем де ла крем" друштва - кнезове, велепоседнике и имућне грађане земље. Обични људи носили су само име и име оца, који су у руској култури остали до дана данашњег, и надимке.

Име оца, породични посао и порекло - како су настајала Руска презимена

Сама презимена формирала су се најчешће од имена оца и то по следећем принципу: отац се зове Петар, његов син је Петров, а његова ћерка ће, логично, бити Петрова - због тога је већина руских презимена у основи хришћанска, односно настала од хришћанских имена додавањем наставака. Неретко су се у Русији имена или надимци, као и у Србији, давала и по неким животињама (као што Срби имају име Вук, тако и Руси имају име Волк), па су тако Волкова деца имала и презиме Волков (или Волкова уколико су у питању женска деца).

По истом принципу, додавањем наставка -ов, презимена су се формирала и од назива делатности којима су се породично бавили људи: тако су деца кузнеца (ковача) носила презиме Кузнецов, а деца плотника (столара) презивала су се Плотников.

Име оца и породични посао нису једини служили за основу презимена у Русији - једнако популарно било је и порекло неке породице, односно одакле су преци дошли у Русију. Тако су, на пример, деца Пољака добијала презимо Пољаков, а деца Татарина - Татаринов. Ако би отац био из града Рјазан - његова деца носила би презиме Рјазанов.

Чији син? Владимиров: Сугласник на крају основе - презиме се завршава на -ов

Најчешће су се руска презимена завршавала на -ов, а овај наставак додавао се на основу уколико би се она завршавала на сугласник. Имена попут Владимир, Александар и Вук сва на крају имају сугласник, те су презимена изведена додавањем наставка -ов.

Међу поносним носиоцима презимена на -ов су и руски политичар Сергеј Лавров и директорка прес департмана Министарства иностраних послова Русије, Марија Захарова.

Чија ћерка? Сергејева: Меки знак на крају основе - презиме се завршава на -ев

Уколико би се име или надимак завршавали меким знаком (у староруском језику познатијем као "јат"), презимена би се формирала додавањем наставка -ев. Исто правило важи и за имена која се завршавају на "ј". На пример, уколико би надимак оца био Медвед (у руском се он пише Медведь), деца би имала презиме Медведев, или на пример син Сергеја презивао би се Сергејев, а његова ћерка Сергејева.

Од личности који су познати српској јавности, Дмитриј Медведев је најрепрезентативнији пример.

Од чијих си? Од Пушкиних: Припадност нечијој породици формирала је наставке -ин и -их

Презиме је имало "задатак" да одговори на питања: "Од којих си ти?" или "Чији си?", а претпоставља се да је родоначелник презимена одговарао са "Ја сам из породице Фјородових" или "Пушкин сам".

Најпознатији носиоци презимена које се завршава на -ин су председник Русије, Владимир Путин, велики писац Александар Пушкин и светски познат космонаут Јуриј Гагарин.

Иначе, презимена која се завршавају на -их су посебан тип презимена који је типичан за северне породице, а сматра се да су настала са доласком колонијалних сила на територију Сибира.