Носталгија за естетиком раних двехиљадитих је била главни фактор у одређивању различитих модних трендова у протеклих неколико година, јер су многи уживали у асоцијацији естетике која подсећа на "једноставнија времена". Управо та иста жеља за повратком у "лакши" период живота је довела до враћања фрутигер аеро естетике.
Најновији тренд, који углавном пласира генерација Зед, везан је за дигитални свет из периода од отприлике 2004. до 2013. године. Више није у питању мода, која је иначе главни покретач трендова, већ технологија. Тачније, естетика технологије, која је свима врло добро позната, иако је њен назив тек недавно креиран на друштвеним мрежама. Име је настало спајањем две речи: "фрутигера" (називом једног типографског писма) и "аера" (ваздух).
Хештего #frutigeraero на ТикТоку има преко сто милиона прегледа, а на Јутјујбу постоје бројне плејлисте умирујуће електронске музике, које представљају велики део фрутигер аеро атмосфере. Иако је естетика тренутно актуелна, тренд није нов.
Шта је фрутигер аеро
Тренд се најбоље може описати навођењем неколико кључних речи: јарка плава и зелена боја, балончићи, иконице на телефону и компјутеру које имају истакнут одсјај и сенку, стакласте површине, органске форме које делују пластично, "неприродна" природа. Скоро сви визуелни идентитети технолошких компанија (пре него што је минимализам заваладао) могу бити сврстани у ову категорију.
Другим речима, фрутигер аеро представља визуелни спој природе и технологије, мешање спољашњег (вода, ливаде, лептири, рибе) и унутрашњег (ентеријер, кућна технологија) света. Настаје у периоду када су први телефони на додир, компутери/лаптопови и интернет постајали део свакодневнице, али многи људи су се још увек "упознавали" са дигиталним светом, имали одређене сумње и страх од непознатог.
Многи верују да је управо такав, "свеж" однос човека и дигиталне машине главно објашњење за велику количину природних мотива, као да су технолошке компаније желеле да се "приближе" јавности и представе технологију као само још једну "природу" која се развија заједно са нама. Може се рећи да је била врста назнаке да је дигитализација неизбежна, да ће постати велики део нашег живота, баш као ваздух, вода, зеленило...
Неки га називају "старим, кич Фотошопираним дизајном", али тај исти кич је сада редовно хваљен од стране многих корисника друштвених мрежа. Најчешће објашњење је носталгија, а поједини тврде да "непријатан" и сетан осећај који проузрокује ова "лажна" природа доноси и одређену утеху.
Иако је данас минималистички дизајн најактуелнији у технолошком свету, многи корисници друштвених мрежа поносно показују своје старе, аутентичне фрутигер аеро уређаје или покушавају рекреирати естетику на новим телефонима и компјутерима. Можда заиста делује кичасто за савременог човека, који је навикао да сваки лого буде сведен, али љубитељи тренда сматрају да је претходна естетика имала специфичну разиграну "душу", која се изгубила у времену.
Корисници на друштвеним мрежама пишу да је фрутигер аеро "технолошка утопија која нам је била обећана, али никада остварена" и да представља наивни оптимизам који су људи осећали поводом развоја дигиталног света. У једном тренутку је деловало као да ће технологија бити дуго очекивано решење за многе проблеме "стварног света", да футуристичка будућност и нова ера постојања, па самим тим и човечанства, коначно долазе.
Тешко је рећи да ли су наведене ставке истините за садашњост, али сигурно је да је технологија заиста постала неопходан део нашег постојања. Интересантно је поредити "дигиталну будућност" какву је фрутигер аеро "обећавао" са тренутним односом човека и технологије. Дискутабилно је да ли постоји исти оптимизам као раније, али пошто је дигитализација заиста постала засебна "природа" која се развија, остаје на нама да одлучимо како ћемо се односити према њој.