Добар стил и љубав према моди обично не асоцирају на занимање као што је рачуноводство, али Матеус Шварц, рођен 1497. у Аугсбургу, доказао је да свако може имати страст према гардероби, без обзира на занимање, али и историјски период у коме живи.
Матеус је четрдесет година верно бележио своје омиљене модне комбинације и наручио је укупно сто тридесет седам акварел илустрација, на којима се налази он, углавном у центру композиције, у детаљно исцртаној гардероби коју је бирао за различите прилике. Испод или изнад цртежа је написано где је ишао тај дан, шта је радио и шта је одлучио да обуче.
Први цртеж је настао 1520. године и међу првим текстовима испод илустрација се захвалио "старијим људима" који су га навели да документује своју луксузну одећу. Наручивање цртежа и слика је било резервисано искључиво за елиту, што је, заједно са врстом текстила коју је имао, много говорило о његовом статусу у друштву.
Бележење свој стила завршио је у шездесет трећој години живота. Када су све илустрације биле готове, склопио их је у један пројекат који је назвао "Књига одеће", која доказује да "селфи" није толико модеран феномен. Пошто не постоји ни један сличан документ пре његовог, историчари сматрају да је Шварц био први модни блогер у историји.
Био је фасциниран различитим материјалима, бојама и дезенима у време када су постојали веома строги закони о одевању - нико није могао да носи "шта год жели", већ је друштвени статус појединца био главни фактор у одређивању одеће коју је смео да носи. Сигурно је да је Матеус у поптуности уживао у својим модним привилегијама, јер је документовано да је велики део свог новца улагао у гардеробу. Бирао је упечатљиве дезене и материјале, који се нису могли често видети на улицама. Ипак, морао је да пази и да не носи исувише скупоцене материјале (крзно, свила), како не би прекршио правила или увредио аристократију.
Међу портретима се налазе његова одећа за славља, посету цара Максимилијана Аугсбургу, одора за очеву сахрану, венчање богатог банкара... На неким се приказују и мање формални догађаји, као што је Матеус док отвара врата, вежба мачевање, иде у шетњу... Аугсбург је у шеснаестом веку имао веома развијену текстилну индустрију, а био је и град за елитну, због чега су журке и свечаности које захтевају посебан кодекс облачења биле честе, што је само помогло Матеусу у бележењу своје омиљене одеће.
У опису сваког цртежа је често био прилично искрен - испод једне илустрације је чак записао: "Постао сам дебео и велики," што је било ретко за време у коме су портрети имали улогу идеализације особе, попут данашњих филтера или Фотошопа.
Бележење одеће у комбинацији свечаних прилика и лежерних сцена из свакодневних живота заиста делују само као старија верзија савременог модног блога или Инстаграм профила познатих инфлуенсера. Занимљиво је да је страст једног човека из шеснаестог века постала огроман бизнис данас, у коме људи могу добити на хиљаде евра од одређене модне куће само ако би носили њихове производе на објави на друштвеним мрежама. Може се претпоставити да би Матеус уживао у савременом добу и важности коју је мода добила.