Скоро свако ко има брата или сестру, зна да су се у неком периоду нон-стоп свађали. У многим породицама, препирке између браће и сестара представљају формативно искуство, које деци помаже да науче како да се носе са конфликтима и због ког постају боља у интеракцији са другима.
Анкета у којој је учествовало више од 2.000 одраслих показала је да више од половине испитаника и даље осећа да постоји такмичење са браћом/сестрама иако су одрасли. Чак 51 проценат испитаника је изјавио да има трајно такмичарски однос са браћом и сестрама, као и да се такмиче у вези са свим стварима: од тога ко има сопствену кућу у власништву, до тога ко ће бити домаћин породичних скупова.
Поређење и конфликт
Многи психолози говоре да смо ми као људска бића усмерени на поређење. Управо је однос са другом децом у нашој примарној породици природан и представља полазну тачку поређења за свa осталa које ће се десити у животу.
На пример, деца у породици ће се такмичити ко има бољи школски или спортски успех или ко је миљеник родитеља. Примећено је да што су деца приближнијег узраста, интензивније може бити супарништво међу њима. Та природна склоност да се поредимо са другим људима представља главну покретачку снагу такмичења између браће и сестара. Такође је уобичајено да се жеља за такмичењем појача у тинејџерским годинама, зато што родитељи, школа или бављење спортом стварају очекивање да све треба да буде такмичење.
Стручњаци се слажу да не постоји један тачан разлог зашто супарништво између браће и сестара у неким породицама нестане, а у некима не. Најбољи показатељ за предвиђање односа у одраслом добу је однос у детињству, али и то се може променити.
Интензитет ривалства може да се смањи због временске и просторне удаљености, па може да се деси да браћа и сестре који живе на географски удаљеним местима или који се не виђају толико често природно мање долазе у сукоб.
На који начин родитељи подстичу ривалски однос
Ривалитет се формира у детињству и одржава током одрастања уколико су присутне одређене грешке у васпитању које праве родитељи. На пример, љубомору може подстицати такмичарска атмосфера. Ако родитељи поистовећују децу и усмеравају их ка истим активностима, не узимајући у обзир њихове таленте и личне склоности, очекивано је да се јаве негативне емоције код детета које је мање успешно а оно доживљава да је у лошијој позицији.
Родитељи ће неговати конфликт међу децом и у случају различитог нивоа одговорности који им придају. Одговорност треба развијати подједнако код сваког детета, у складу са узрастом. То се односи, рецимо, како на кућне обавезе, тако и на ситуације када се деца посвађају, где треба избећи додељивање улога "насилника" и "жртве".
У контексту ривалства, значајно је поменути и редослед рођења. Прворођено дете може испољити љубомору када добије млађег брата/сестру, што може постати и трајан, чврсто укорењен образац понашања, под утицајем формирања уверења да је сва пажња усмерена ка беби и да се нико више не бави њиме. Дете се пита: "Да ли сам им ја још увек важан/на?" и страхује за сигурност свог односа са родитељима. Недостатак пажње се доживљава као ускраћивање љубави, посебно у млађим узрастима. Када мама каже - "Не могу да се играм са тобом, храним бебу" или ,"Не можемо напоље, беба мора да спава" само ће нахранити љубомору код малишана.
С друге стране, кроз одрастање, код млађег детета се може развити тежња да буде као старије и да добија све оно што добија старије дете. Та појава је чешће изражена код деце истог пола. На пример, млађа сестра може развити љубомору према старијој јер је старијој дозвољено да се шминка, да има већи џепарац, да остаје дуже у граду, да иде са друштвом на море...
Како помоћи деци да не осећају ривалитет
Међутим, стручњаци сматрају да родитељи могу да помогну деци да смање ниво природног ривалитета док су још мала и да их заштите од озбиљнијих сукоба касније у животу. Требало би да родитељи подстичу да браћа и сестре одржавају блиске односе и у одраслом добу, чак и ако то подразумева да се повремено посвађају.
1. Водите рачуна о потребама сваког детета
Деца би требало да осете да их волимо и ценимо подједнако, на начин да не морају да се боре за родитељску наклоност или пажњу.
- Пронађите време које ћете проводити појединачно са сваким од деце
- Подједнако их грлите, љубите и обасипајте нежношћу
- Не поредите децу
Такође може помоћи ако деца имају своје посебне ствари које не морају да деле са браћом и сестрама, а од великог значаја може бити и приватни простор, неважно колико је заправо велики, овде може бити важна и посебна фиока коју не сме да користи нико други.
2. Поставити јасна породична правила
Уколико се поставе породична правила, лакше је подсетите децу на то како се од њих очекујете да се опходе једно према другом.
- Укључите децу у постављање правила, јер је онда већа вероватноћа да ће их запамтити и поштовати
- Напишите правила која укључују позитивне изјаве о томе како желите да се понашају једни према другима
- Ставите копију кућног реда на фрижидер или негде где сви могу да виде.
3. Похвалите их када су добри
То значи да примећујете и дајете позитивне повратне информације својој деци када се добро понашају. Када деци јасно и конкретно кажете шта добро раде, већа је вероватноћа да ћете поново видети то понашање.
4. Будите им пример
Ако желите да деца решавају ствари мирно и с поштовањем, морају да виде како ви то радите. Такође је корисно да деца виде разлике у мишљењима и како се оне превазилазе у комуникацији са поштовањем.
5. Напомените им како ћете реаговати на њихове сукобе
У неким случајевима детету се може рећи да ћете, ако избије свађа, укинути посластицу или привилегију (или шта год кажу ваша породична правила).