Сатурнови прстенови ће нестати у будућности
Нова анализа података прикупљених у мисији НАСА под називом Касини, која је кружила око планете између 2004. и 2017. године, открила је нове увиде у то колико дуго прстенови постоје и када би могли нестати из вида. Налази су подељени у три студије објављене у мају.
Наш соларни систем и његове планете настали су пре отприлике 4,6 милијарди година, а научници су дуго расправљали о старости и пореклу Сатурнових прстенова.
Неки астрономи тврде да светли, ледени прстенови морају бити млађи од очекиваног јер нису еродирани и потамњени интеракцијама с метеороидима током милијарди година, преноси Си-Ен-Ен. Подаци објављени у часопису Икарус подупиру ову теорију о прстеновима који су се појавили дуго након почетне формације Сатурна.
"Наш је неизбежан закључак да Сатурнови прстенови морају бити релативно млади према астрономским стандардима, стари само неколико стотина милиона година", рекао је Ричард Дурисен, професор астрономије на Универзитету Индиана Блумингтон. "Ако погледате Сатурнов сателитски систем, постоје и друге назнаке да се тамо догодило нешто драматично у последњих неколико стотина милиона година. Ако Сатурнови прстенови нису стари као планета, то значи да се нешто догодило како би се формирала њихова невероватна структура, а то је врло узбудљиво проучавати", наставио је он.
Закључци НАСА мисије
Истраживачи верују да се седам прстенова формирало док су још диносауруси ходали Земљом. Сатурнови прстенови углавном се састоје од леда, а само мали проценат припада каменој прашини коју у свемиру стварају разбијени фрагменти астероида и микрометеороиди.
Комадићи, слични зрнцима песка, сударају се с честицама у Сатурновим прстеновима и стварају плутајуће крхотине док материјал прстена кружи око планете. Уочено је да прстенови губе много тона масе у секунди, што значи да им није преостало пуно времена, астрономски гледано. Истраживачи процењују да ће прстенови постојати још највише неколико стотина милиона година.
Мистерија трајања прстенова
"Показали смо да масивни прстенови попут Сатурнових не трају дуго", рекао је Пол Естрада, истраживач у НАСА-ином истраживачком центру Ејмс у Маунтин Вјуу, у Калифорнији. "Може се нагађати да су релативно малени прстенови око других ледених и гасовитих џинова у нашем соларном систему преостали остаци прстенова који су некад били масивни попут Сатурнових. Можда ће неко време у не тако далекој будућности, астрономски говорећи, након што се Сатурнови прстенови избруше, изгледати више попут ретких прстенова Урана", додао је.
Истраживачи истичу како постоји могућност да су тамни прстенови око Нептуна и Урана некада били већи и светлији, слично као што су сада Сатурнови прстенови.
Научници још увек не знају са сигурношћу шта је створило ове прстенове, али могуће је да је гравитацијска нестабилност уништила неке од ледених месеца који круже око џиновске планете, стварајући довољно материјала да се повуче у прстенове који окружују Сатурн.
Будуће мисије проучавања неких од Сатурнових месеца могле би открити више информација о томе који су догађаји створили прстенове и довести до других открића.
"Ако успемо открити шта се догодило у том систему пре неколико стотина милиона година да би се формирали прстенови, можда ћемо открити зашто Сатурнов месец Енцеладус избацује из својих дубоких океана облаке воде, леда, па чак и органског материјала. Можда бисмо чак завршили проналажењем градивних блокова самог живота на Енцеладусу", закључио је Дурисен.
