Прстењу се у свакој култури света придавао одређен и другачији значај. А венчана бурма, посебна врста прстена, краљица је чина венчања.
У Србији постоје многобрајна сујеверја и обичаји, који се везују за бурме, а неки се још увек поштују. Према обичајима у неким крајевима наше земље, бурме купују кумови, док у другим крајевима куповину обављају младожењини родитељи. Али најпознатија сујеверја су она која повезују бурму са срећом и успехом брака:
- Ни пре, а ни после венчања никако немојте давати другима да испробавају или носе ваше бурме! Верује се да ћете тиме "поклонити" своју брачну срећу другоме, а да ћете ви у браку имати само свађе и препирке.
- Никада немојте скидати бурму!
- Бурма младенаца би требало да је идентична, у супротном различитим бурмама ће привући лошу срећу у браку.
- Никако не носити бурму направљену од комбинације две врсте злата. Како веровање каже, не само што партнери неће бити искрени једно према другом, већ ће водити двоструке животе!
Бурме које су идентичне или сличне су традиционално сматране симболом заједништва и јединства између супружника. Са становишта симболике, идентичне бурме симболизују јединство и равноправност између супружника. Оне представљају обострану посвећеност, верност и љубав у браку. Ношење истих бурми је начин да се покаже да су партнери повезани и да су део једног заједничког пута.
Историја бурме у чину заветовања на вечну љубав
Данас се главна симболика бурми огледа у томе што показује да је особа која је носи у браку. Бурме данас широм света представљају израз љубави, део накита којим су се младенци заклели на вечну љубав.
А потекла је из Египта, тачније египатски фараони су први користили прстење, које је за њих представљало вечност. То је зато што круг нема почетак и крај, и одражава облик сунца и месеца, које су Египћани обожавали. Египћани су такође сматрали да отворени простор у средини прстена представља капију у непознато. Овај стари народ је веровао да домали прст леве руке, садржи "вену љубави", која води директно до срца.
Када је Александар Велики покорио Египћане, Грци су усвојили традицију давања прстена својим љубавницама, као доказ оданости. Када Римљани освајају Грчку, преузеће и ову традицију, а њихове бурме биће исковане од гвожђа или бакра, иако је до 2. века наше ере већина бурми била златна.
У средњовековној Европи, венчање је било изузетно једноставно. Све што је пар требало да уради било је да једно другом понуде "пристанак". Често се тај пристанак изражавао давањем и прихватањем предмета који се назива "венчање", а то је често био прстен. Иако је ово била норма у 8. веку, постојала је велика забуна око легитимности венчања јер сведоци или свештеници нису били обавезни да присуствују венчању, па је један од партнера а неретко и обоје могло порећи да је венчања уопште и било.
Тек у 12. веку хришћанска црква проглашава брак светом тајном и уводи црквени обред. Део овог обреда постаје прстен и правило да ниједан мушкарац не сме стављати било какав прстен на женину руку, осим ако не намерава да се жени.
Баш такво правило биће и у средњовековној Србији. Веренички прстен краљевића Радослава, из раног 13. век, био је у злату са натписом на грчком језику: "Ово је веренички прстен Стефана, изданка лозе Дука, те стога, Ано из рода Комнина, у руке га прими". Овај венчани прстен чува се у Народном музеју у Београду.
Такође, у почетку су се бурме носиле на средњем прсту, а пракса се мењала вековима. Данас се бурма носи на домалом прсту. У Србији на домалом прсту десне руке, док се у већем делу западног света бурма носи на домалом прсту леве руке.