Магазин
Астрономи упозоравају: Звезде би могле да буду невидљиве за 20 година
Повећано коришћење ЛЕД технологије и осталих типова осветљења обасјавају ноћно небо до "драматичних нивоа" и, према садашњем темпу, већина сазвежђа неће бити видљива за 20 година, упозоравају астрономи. Светлосно загађење замагљује наш поглед на Млечни пут, уједно утиче и на здравље људи и дивљих животиња.
Прекомерно коришћење спољних осветљења, као што су улично, рекламно и оно са спортских објеката, умањује видљивост звезда, преноси Гардијан.
Астрономи су 2016. године утврдили да Млечни пут више није видљив на трећини насељене територије човечанства, а светлосно загађење се од тада још више појачало.
"Ноћно небо је део наше животне средине и наредне генерације би биле знатно ускраћене ако не би могле да виде ноћно небо у правом издању, баш као када бисте били ускраћени да видите птичје гнездо. Не морате бити астроном да би вам било стало до овога. Нисам орнитолог, али ако не бих чуо цвркут птица у мојој башти, осећао бих се осиромашено", рекао је британски астроном са Кембрдижа Мартин Рис.
Рис је оснивач парламентарне групе за праћење ноћног неба, која је недавно направила извештај у којем позива на мере како би било избегнуто светлосно загађење. Предлаже се, између осталог, да се формира министарство за ноћно небо, да буде формирана комисија и одређени стандарди за јачину и усмеравање осветљења.
Истраживање физичара Кристофера Кубе из немачког Центра за геонауку открива да светлосно загађење сада ствара ефекат да се ноћно небо осветљава за 10 одсто годишње, што може да изазове такав ефекат да и најсветлије звезде "нестану" са неба врло брзо. Дете које је рођено када је било видљиво 250 звезда на небу, данас, до своке 18. године моћи ће да види само 100, додаје Гардијан.
Проблем је у томе што јавност још увек не перципира светлосно загађење као претњу. Као што је рекао професор Оскар Корчо, са Политехничког универзитета у Мадриду: "Негативне последице светлосног загађења су непознате становништву као и последице пушења осамдесетих година".
Ипак, сада је хитно потребна акција. Поред свог астрономског и културног утицаја, светлосно загађење има и озбиљне еколошке последице. Морске корњаче и птице селице вођене су месечином. Светлосно загађење доводи до тога да се збуне и изгубе свој пут. Инсекти, кључни извор хране за птице и друге животиње, бивају привучени вештачким светлом и одмах бивају убијени након контакта са извором.
Проблем светлосног загађења иде још даље - плавкастим емисијама ЛЕД диода скоро у потпуности недостаје било какво црвено или инфрацрвено светло, рекао је професор Роберт Фозбери са Института за офталмологију, Универзитетског колеџа у Лондону. "Постајемо 'гладни' црвеног и инфрацрвеног светла и то има озбиљне последице", рекао је он. "Када црвенкаста светлост обасјава наша тела, она стимулише неке механизме укључујући и оне који разлажу висок ниво шећера у крви или који подстичу производњу мелатонина. Од увођења флуоресцентног осветљења и касније ЛЕД диода, тај део спектра је уклоњен са вештачког светла и мислим да игра улогу у таласима гојазности и порасту случајева дијабетеса које видимо данас".
